"Željo" sa "Štilom", Foto: Fejsbuk

SARAJEVO – Ismet Štilić igrao je fudbal u Banovićima, Tuzli, Novom Sadu, Prijedoru, Sarajevu i u inostranstvu. Sport mu je podario mnoga prijateljstva i brojne uspomene. Danas radi u Željezničaru i raduje se svakom susretu sa nekadašnjim saigračima.

Rođen je u Dobošnici, prve fudbalske korake načinio u lokalnom Željezničaru, pa nosio dres tuzlanske Slobode, Rudara iz Prijedora, Novog Sada, Željezničara i više portugalskih klubova. Davno je shvatio da je fudbal igra koja očarava i bez te igre teško da može.

Rođen je 31.jula 1960.godine. Imao je, kaže, lepo detinjstvo, a fudbal mu je bio sudbina.

„Bilo je izvanredno detinjstvo. Otišao sam, doduše, rano od kuće. Imao sam tada 16 godina. Svoju fudbalsku karijeru započeo sam u Željezničaru iz Dobošnice. Tu sam odigrao jednu godinu za prvi tim, pa prešao u Budućnost iz Banovića. Kasnije sam se oženio iz tog rudarskog grada. Onda sam 1979.godine stigao u Vojvodinu, treneri su bili Marko Valok i Ilija Pantelić. Tu sam proveo godinu dana, pa se vratio u tuzlansku Slobodu, pa Rudar Prijedor, pa „kanarinci“ iz Novog Sada, potom Željezničar i na kraju ostvro Madeira u Portugaliji“, nabraja Štilić.

Značajan trag ostavio je u tuzlanskoj Slobodi. Imala je tada mnogo priznatih asova u svojim redovima.

„Tada su u Slobodi bili Smail Verlašević, pa Dževad Šećerbegović, Sarajlić, moj kum Cvijan Milošević, Tomić, Miljanović, Memišević... Zaista, jako dobra ekipa. Prva liga Jugoslavije imala je sve dobre ekipe“, priča Ismet Štilić.

Pola sezone proveo je u Rudaru iz Prijedora. Na 17 mečeva postigao je šest pogodaka. Ističe da u lepim sećanjima čuva period proveden u gradu na Sani.

„Tada je Rudar Prijedor borio se za opstanak u 2.ligi. Tražio sam od ljudi iz tuzlanske Slobode da pre vremena raskinemo ugovor, pustili su me na pozajmicu u Rudar Prijedor. Došli su iz drugih klubova Dragoljub Bekvalac, Stakić, Petković, kasnije selektor Švajcarske. Divan period. Trener je bio Zubanović. Ostalo je dosta prijatelja iz tog kluba“, seća se on.

Potom je prešao u Novi Sad. Opet je bio blizu Vojvodine, ali ni Beograd nije predaleko. Ipak, on je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Željom. To je, reklo bi se, najplodonosniji deo njegove karijere.

„Moram da spomenem i svoje ’kanarince’ u Novom Sadu, bila je to dobra ekipa. Imali smo dobrog direktora i njegovog brata, Đorđe Milić, nekadašnji as Crvene zvezde. Mislili smo ući u 1.ligu, ali nije se dalo. Vojvodina je bila ispala, angažovali su Miloša Šestića. Stariji klub od nas, iako smo mi imali bolju ekipu od njih. Maras, Pleše, braća Milanović, Godinić... Tu sam proveo godinu i po dana. Spletom okolnosti pojavio se sarajevski Željezničar, trebao im je zadnji vezni. Imali su dobar tim. Golmani su bili Janjuš i Škrba, pa Berjan, Baljić, Čurić, Baždarević, Mihajlović, Škoro, Bahtić, Nikić... Tu sam proveo četiri godine i otišao u Portugaliju“, govori Štilić.

Taj Željezničar imao je u svojim redovima toliko asova, a nije osvajao kup ili šampionat Jugoslavije. Teško za poverovati.

„Ja sam došao u ekipu kada je pokojni Ivica Osim otišao u Beograd. Onda su se kod nas smenjivali treneri. Za četiri godine bio je Mišo Smajlović, Blagoje Bratić, profesor Mile Prnjatović...Kada bude puno promena teško je sve uskladiti. Trebao nam je neko čvrste ruke, poput Ivice Osima. Imali smo dobar tim, sve zvučna imena. Petorica su igrali za reprezentaciju Jugoslavije“, podseća Štilić.

Inostranu karijeru gradio je u Portugaliji.

„Relativno sam zadovoljan. U naše vreme nije se moglo ići u inostranstvo pre 28.godine. Sa 30 godina uspeo sam otići vani, to je bio faktor sreće. Promenio sam tri kluba. Deca su rasla, odlučili smo da se vratimo u Sarajevo. Moj sin Semir 11 godina igrao je vani. Pita me gde su mi pare koje sam od fudbala zaradio. Objasnio sam da sam ja u inostranstvo otišao sa 30, a on sa 20 godina. Sada je sve drugačije, sada mladi igrači odlaze vani i imaju lakšu putanju do lepe zarade“, priča Štilić.

Treniralo ga je više fudbalskih stručnjaka.

„Teško mi je izdvajati nekog. Bio sam profesionalac. Imao sam takav odnos prema pozivu, prema lopti. Moj otac je bio fudbaler, zajedno su on i Jusuf Hatunić igrali u Željezničaru iz Dobošnice. Za sebe mogu reći da sam bio profesionalac i veliki radnik i to se uvek nagradi. Ne bih izdvajao trenere, svima dugujem zahvalnost“, nastavlja Ismet Štilić.

Njegov kum Cvijan Milošević živi u Belgiji, ali viđaju se.

„Retko idem u Belgiju. Zašto? Tri ili četiri godine su prošle kako sam imao neugodnost, ružno sletanje u Sarajevu i dobio sam strah. Ne letim više. Dođe on i porodica kod nas, a često se i čujemo. Imam brata u Beogradu, tamo živi 40 godina. Odem do Beograda i prijatelji su mi Čeda Đoinčević, Ljubinko Drulović, a Cvijan Milošević mi je kum. Kod njega sam bio kada je kod nas bilo ružno i suludo vreme“, govori Štilić.

Danas je u Želji. Radi i stvara.

„I danas sam u Želji. Već desetak godina radim u omladinskom pogonu kao koordinator. Imao sam par izleta u prvom timu. Radio sa Plišekom, sa Ivom Ištukom, sa pokojnim Miloradom Odovićem, kratko sam vodio prvi tim. Sa mnom je Edin Čurić. On je direktor omladinskog pogoda. Preostalo mi je godinu i po dana do penzije“, priča Ismet Štilić.

Nikakve pojave ne mogu istinska prijateljstva da pomute. Viđa se i čuje sa nekim od onih sa kojim je igrao u Tuzli, Sarajevu, Novom Sadu, Prijedoru. Okupljanja nedaleko od Modriče, koje organizuje Nikola Nikić, zgodna su prilika za takve susrete.

„Od prvog okupljanja u Skugriću koje je organizovao Nikola Nikić ja sam stalni gost. Dok smo igrali u Želji bili smo cimeri. Jedne godine bili su braća Đurovski, Šurjak, Gudelj, Nenad Stojković, Kozić, mi iz Želje, Sarajeva, Slobode, Čelika, moj drug Čedo Maras, brojni bivši fudbaleri niškog Radničkog. Svi koji dođu , njih oko 150, svi se mi odlično poznajemo. Sa većinom se čujem i vidim“, nastavlja on.

Sin mu je fudbal igrao. I u sportu genetika čuda pravi.

„Sin Semir oženio se u decembru. Trebalo bi da bude prinove. Pradeda, deda, otac fudbal igrali. Valjda će biti talenat za najpopularniji sport. Dugo traje loza Štilića. Voleo bih da potraje“, zaključio je nekadašnji fudbaler.

Ismet Štilić drži se one parole ispeci, pa reci. Odmeren, uravnotežen, a dok je igrao bio je odlučan i uporan.

Zato je i uspeo!

Ismet Štilić - poudan, borben, profesionalac... ,Foto: Fejsbuk