Foto: FSS

Danas svi igraju fudbal jedna je od izlizanih fraza u fudbalu. Ali u nekim situacijama se mora koristiti. Luksemburg je nekada gledan sa podsmijehom, kao ekipa koji ćete dobiti i sa kombinovanim timom. Međutim, sada je priča potpuno drugačija. Dudelanž je prije par godina igrao grupnu fazu Lige Evrope, i oni kao i Fola, Diferdanž znali su prirediti iznenađenja u kvalifikacijama za evropska takmičenja a naravno raste im i kvalitet reprezentacije.

Sve ovo je znao i Dragan Stajković Piksi kao i njegovi fudbaleri. Zato sigurno nisu potcijenili rivala. Međutim, pritisak je bio dosta veliki. Sa rezultatske strane trebala je pobjeda da se ostane u trci sa Portugalom a sa druge strane, navijači u Srbiji i dalje ne shvataju Luksemburg dovoljno ozbiljno. Eventualnim kiksom, opet bi se izgubila vjera u reprezentaciju koja se polako vraća dolaskom Piksija i dobrim igrama u dosadašnjem dijelu kvalifikacija.

Od starta meča u Luksemburgu, Srbija je bila bolji rival. Ali vidjelo se i koliko zapravo nervoze ima. Ta nervoza dovodila je do pogrešnih odluka pa je Srbija u nekim situacijama kada je mogla da da gol, pogrešnim rješenjima pa i sebičnošću, ostala nedorečena. 

A ta nervoza se prebacila i na defanzivu. U prvih 20ak minuta Luksemburg nije pošteno ni ptešao centar. Međutim, kasnije je bilo dosta pogrešnih dodavanja u poslednjoj liniji Srbije ali uvijek bi se sve nekako korigovalo i Luksemburg ne bi ni napravio neku ozbiljnu šansu.

Srbija je imala šanse u prvom poluvremenu preko Tadića i posebno Vlahovića. Međutim, nije bilo dobrih odluka i realizacije u završnici. Takođe, treba napomenuti da je Srbija oštećena u završnici prvog poluvremena. Golman domaćih Moris srušio je Tadića na očigled svih. Međutim, ni sudija, ni VAR nisu vidjeli da je bio čist penal za Srbiju.

Piksi je ponovo mijenjao na poluvremenu. To je već postalo karakteristično za njega. Pavlovića, koji je do sinoć odigrao sve minute u kvalifikacijama, zamijenio je Spajić jer je Pavlović imao žuti karton. Takođe, Đuričića je zamijenio Radonjić. Đuričić nije bio dovoljno prodoran pa je Piksi htio iskoristiti Radonjićevu brzinu da dobije prodornost i na desnoj strani jer je Kostić sve dobro radio na drugoj strani. 

Inače, jedna od prepoznatljivih stvari kod Piksijeve Srbije je upravo to što se kostantno traži širina preko krila. To je negdje i logično. Ako se ta širina dobije, onda u sredini ostaje veliki prostor za kreaciju Tadića i Sergeja. Pogotovo je sve to izuzetno moćno kada su naprijed Mitrović i Vlahović.

Međutim, iako je su izmjene negdje bile logične i bilo je jasno šta Piksi želi, Srbija je izgledala dosta lošije u nastavku. Donekle je to možda bila čak i ideja. Da se prepusti malo lopta domaćima i da se čeka šansa. To se može zaključiti po Piksijevim izjavama nakon meča.

U prvih 20ak minuta nastavka ni jedni ni drugi nisu briljirali ali se može čak reći da je Luksemburg za nijansu bio bolji. Međutim, strpljenje se Srbiji isplatilo u 67. minuti. Sjajna lopta. Veljković je dao sjajnu loptu u prostor a Vlahović je rutinski pogodio za vodstvo Srbije. 

Imala je Srbija nakon gola nekoliko prilika da riješi pitanje pobjednika. Sergej je dobro zaprijetio nakon jednog kornera, Radonjić se našao u par dobrih situacija ali je utisak da je u nekima bio i malo sebičan. Sa druge strane, luksemburg nije imao ni jednu veću priliku ali su imali par opasnih napada. Međutim, ključni pas nije prolazio radi dobrih reakcija Sergeja i Gudelja u par situacija.

Na kraju je Srbija došla do tri jako jako bitna boda. Može se reći da je ovo bio najlošiji meč Srbije u kvalifikacijama, da je bila ogromna količina nervoze ali je Srbija još jednom pokazala da itekako ima karakter. Karakter, koji je nekoliko puta došao do izražaja tokom kvalifikacija.

Sada Srbiji slijedi meč sa Azerbejdžanom u Srbiji. Biće to sličan meč. Opet se očekuje pobjeda, opet će biti pritiska ali će ipak biti nešto lakše nego protiv Luksemburga. Em se igra kući, em se igra protiv nešto lošije reprezentacije.

Iako smo navikli da Srbija igra prelijepo pod Piksijevim vodstvom, nemoguće je baš svaki meč da se tako odigra. Sinoć igra nije bila ona prava ali sve se zaboravlja jer je cilj ostvaren. Srbija je došla po tri boda u Luksemburg i sa tri boda se vraća kući te i dalje ostaje u igri za direktan plasman na Mundijal. 

A nekada pobjede poput ove budu i najvrednije. I radi pokazanog karaktera ali i radi toga što su ovakve pobjede takozvane ''šampionske'' pobjede.