Foto: FSS

Nije prvi put da se stvara dobra atmosfera oko fudbalske reprezentacije Srbije. Dešavalo se to i ranije ali bi uvijek sve splasnulo nakon neočekivanog kiksa. Zato je sada meč sa Luksemburgom bio toliko bitan. Ne radi tolike snage Luksemburga koliko radi pobjede vlastitih demona iz prošlosti. Demona, koje je selekcija Dragana Stojkovića Piksija pobijedila juče.

Luksemburg je očekivano igrao bunker na početku. Srbija je imala posjed koji je bio između 65 i 70% konstantno. Linije Srbije stajale su visoko pa su dobar dio prvih 20ak minuta i štoperi stajali na centru. Piksi je htio od starta vršiti pritisak na rivala. Znao je da Luksemburg nije tehnički jaka reprezentacija i da će imati problem sa iznošenjem lopte kada je osvoje. Zato je Srbija stajala visoko a isto tako, Srbija je sa dosta igrača bila u završnici pa su imali mogućnost drugih i trećih napada, odnosno osvajanja lopti nakon što bi defanzivci Luksemburga izbili loptu.

A kada protivnik igra bunker, ključno je taj bunker probiti na vrijeme. Jedan od načina je pasom probiti linije. To nije uvijek lagano ali kada ekipa nije taktički na vrhunskom nivou, poput Luksemburga, onda je to lakše uraditi. Pogotovo akda imaš genijalce u ekipi kakve Srbija ima. Jedan takav je Sergej Milinković-Savić. Genijalan pas Sergeja koji je probio linije bunkera gostiju, omogućio je Mitroviću da matira Morisa i dovede Srbiju u vodstvo. Naravno, pored majstorije Sergeja, treba pohvaliti i fantastično kretanje Mitrovića u prostoru kao i njegovu egzekuciju.

Luksemburg je nešto pokušavao nakon gola ali su to bili veoma bezopasni napadi. Čak su pokušavali igrati i neku vrstu polupresinga. Tako su uradili i u 35. minuti i zažalili. Tim svojim pokušajem ostavili su dosta prostora između linija. To je Srbija iskoristila i odigrala jedan ''Piksijev specijal''. To je akcija po lijevoj strani koja se radila par puta u Piksijevom mandatu. Tadić je sjajnim pasom izbacio iz igre odbranu gostiju i doveo Kostića u poziciju kakvu najviše voli i gdje se najbolje snalazi. Kostić je situaciju iskoristio i asistirao Mitroviću za drugi gol. Bila je slična situacija u nastavku kada je Kostić došao u zicer poziciju ali nije pogodio za 3-0. Tako de se definitivno može reći da je akcija za Kostića jedan od Piksijevih specijala jer je ta akcija igrana dosta puta.

Nakon vodstva od 2-0 Srbija je stala i čuvala je energiju. Negje je i logično. Slijedi meč sa Irskom koji je mnogo bitan a na 2-0 je bilo realno da je pobjeda upisana. Zato je bilo logično da se malo prikoči i da se ne troši energija.

Međutim, ma koliko ofanzivni dio izgledao odlično, defanzivno i dalje postoji nesigurnosti. Ne toliko koliko u martosvkim utakmicama ali postoji. Vidjelo se to par puta kad su gosti prišli golu. Jednostavno su defanzivne reakcije bile konfuzne. Luksemburg to nije iskoristio na pravi način jer prosto nemaju ni kvaliteta. Međutim, u 77. minuti su ipak postigli gol.

A reakcija Srbije nakon gola je ono najbolje što se desilo juče. Nekada bi Srbija nastavila paničiti pa čak bi možda primila i drugi gol. Ali ova Srbija ne. Automatski je dodala gas i krenula stvarati prilike. Bilo je samo pitanje kad će pasti treći gol u mreži gostiju i pao je kada je Sano postigao autogol. Do kraja susreta je Milenković dao i četvrti gol a utisak je da je Srbija u završnici mogla postići pa barem još jedan pogodak.

Karakter.

Karakter je nešto što svaka uspješna ekipa mora imati. Ako ekipa nema jak karakter, teško će imati i velike rezultate ma kakave genijalce imala. Srbija pod Piksijem je nekoliko puta pokazala koliko jak karakter ima. Pokazala je to u svakom meču pa i juče. Kada je primila gol, nije bilo panike nego je samo dodala gas i dokrajčila protivnike. Neki će reći da to nije spektakl neki s obzirom na protivnika ali nekada je bitno pobijediti i sebe. Srbija je to uradila jer nije paničila u situaciji gdje bi ranije itekako paničila.

Zato je možda čak i dobro da je Srbija primila gol. Poslednjih 15ak minuta Srbija je odigrala gotovo pa maestralno. Gosti jedva da su prešli centar a Srbija je stvarala prilike. Dala je dva gola a sigurno je mogla dati bar još jedna. Takva reakcija itekako ohrabruje i lijepo je vidjeti takve stvari u igri Srbije.

Sergejeva genijalnost.

Sergej Milinković-Savić odigrao je jedan od najboljih mečeva u nacionalnom timu. Imao je ''samo'' jednu asistenciju ali je odradio mnogo posla. Prije svega, bunker gostiju probijen je na vrijeme najviše radi njegovog fantastičnog pasa između linija. A nije to bio jedini takav pas. Imao je bar dva-tri takva pasa gdje je maestralno probio linije gostiju.

Foto: FSS

A takav Sergej mnogo mnogo treba Srbiji iz više razloga. Kreativnost u ofanzivnom dijelu obično kreće od Tadića. To znaju i protivnici i trude se zatvoriti maksimalno fudbalera Ajaksa a ako uspiju, Srbija može imati problem. Ako bi Srbija u kontinuitetu imala Sergeja kao protiv Luksemburga, e onda bi bilo lakše i Tadiću igrati jer bi manji pritisak rivala bio na njemu a Srbija bi imala više načina da zaprijeti rivalu. Zato bi bilo sjajno da partija protiv Luksemburga ne bude rijetkost nego da postane navika za Sergeja u nacionalnom timu.

Odbrana bolja ali.....

Piksijeva filozofija kao trenera je da mu ekipe uvijek igraju na gol više. Tako je bilo sa Nagojom, tako je bilo sa njeogvim timom u Kini a tako je i sa Srbijom. Dakle, nije prvi put da postoji disbalans između odbrane i napada i Piksi je pravi čovjek koji može na pravi način balansirati između takve odbrane i takvog napada jer ima iskustva u takvim situacijama.

I sam je svjestan toga pa mu reprezentacija od starta igra lijepo i na gol više. U martovskim kvalifikacijama odbrana je na momente djelovala veoma loše. Sada je ta odbrana bolja i sigurnija ali i dalje ima prostora za napredak. Dobra stvar je i povratak Nastasića jer on donosi dodatno iskustvo a vjerovatno će igrati i tokom sezone sa Milenkovićem jer su obojica u Fiorentini pa bi se mogli dodatno uigravati i u klubu. Uz njih, tu je Strahinja Pavlović koji je bio najbolji štoper i u martovskim utakmicama i nije napravio ni jedan veći kiks.

Dakle, ima razloga za optimizam u odbrani iako još to nije toliko idealno. Ali dok ofanzivni dio radi kako radi, neki defanzivni propust se može tolerisati. Na kraju krajeva, Srbiji i jeste akcenat prije svega na napadačkoj i lepršavoj igri i igri na gol više. Ako u takvoj igri odbrana vremenom postane stabilna, to je samo dodatni plus i dodatna snaga.

Kada se podvuče crta, može se reći da je Srbija položila još jedan ispit. Prije svega ispit zrelosti i ozbiljnosti. Isto tako pokazala je da je ova nova ''Piksijeva Srbija'' itekako moćna. Ali da bi se mogla i definitivno uključiti u borbu sa Portugalom, moraće slaviti u Dablinu u utorak.

Neće biti lako bez obzira što je Irska u veoma lošem stanju ali sa samopouzdanjem i igrom koju trenutno Srbija ima, može sa mnogo optimizma putovati u Dablin.