MODRIČA – Navršava se 11 godina od iznenadne, munjevite, prebrze smrti dr Milana Jelića. Bio je šesti predsednik Republike Srpske. Bio je predsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske. Bio je prvi čovek najpopularnijeg sporta u BiH. Bio je član jednog vrlo važnog tela UEF-a. Bio je tvorac fudbalskog kolektiva Modriča koji će kasnije igrati najlepši fudbal u zemlji, što će je odvesti u kvalifikacije za Ligu šampiona Evrope. Milan Jelić je bio sve to, ali ispred i iznad toga, bio je – ČOVEK! I sve u vremenima kada je to bilo teško biti.

Državnik modernog kova, privrednik kakvog bi svaka zemlja u svetu poželela, profesor koga su studenti obožavali, humanista koga su bolesni, stari i nemoćni do božanstva svojatali.

Koga su duboke rane snašle tog 30.septembra 2007.godine nije se oslobodio istih ni danas. Ne bole kao tada, ne peku istim žarom, ali su prisutne i postoje.

Tih 4019 dana u glavi, srcu i duši supruge Milice, sina Petra, majke Tode..., nisu izbledeli sećanje na supruga, oca, sina, brata, prijatelja, profesora, direktora, predsednika i – ČOVEKA!

Zadrhti srce, zatreperi duša, zaiskri suza u oku.

Srpska je ostala bez čestitog predsednika. Fudbal je ostao bez svog pregaoca, porodica bez stuba i ljudskog gorostasa, privreda bez menadžera svetskih dometa, akademska zajednica bez jednog od vodećih i najumnijih, brojni prijatelji bez drugara uvek spremnog za podršku, pomoć, druženje, zabavu. Svi zajedno ostali su bez svoje silne sreće i ogromne nade.

Danas Jelići imaju Milana, dečaka koji užurbano stasava i mnogi kažu da je zreliji od svojih 2.5 godine. Na dedu, neko će reći. Hana će o svom pretku slušati kasnije. I ponositi se!

Petar je već sada „kopija“ oca, u mnogo čemu. Milica svaku suprugovu fotografiju čuva i podiže kao ikonu sreće, radosti, žala zbog okrutne sudbine i sete za danima zajedničke sreće i velike porodične harmonije.

Najuspešniji studenti zahvalni su što preko Fonda „Dr Milan Jelić“ stiču najviša akademska zvanja. Privrednici i danas hvale pametnu glavu. Državnici o šestom predsedniku Republike Srpske govore sa najvišim poštovanjem. U fudbalu Srpske , dobrim delom i BiH, traže alternativu za Milana Jelića i nikako da je nađu. Uzaludan im je trud!

Najveća tumaranja su u prvoligašu iz Modriče koji je od evropskog kolektiva pao na niske grane. Sada se ta pozicija popravlja, ali danas se u klubu nalaze i oni iz čijih tragova trava ne raste. Čast čestitim izuzecima. Zato su znatno usporena nastojanja Milanovog sina i naslednika Petra Jelića da fudbal u Modriči i u Republici Srpskoj bude lepa, efikasna igra sa puno čarolije.

Nema Milana Jelića da odvoji seme od kukolja, moral od nemorala,  svetlost od tame, sjaj od hrđe... Fudbalu u Srpskoj dobro se ne piše!

Velikana pamte oni koji su bili uz njega iz osećanja pripadanja čoveku i prijatelju. Lažnih je malo, ali su brzo izbili u prve redove. Jedan od njih danas hoće da se pita u FK Modriča i da sve što je imalo veze sa Milanom Jelićem promeni i zabrani. Pa, ipak, još je onih koji o fudbalu Modriče mnogo znaju i ponešto napišu. I koji će sve učiniti da slika Milana Jelića sjaji na zidu centralne lože. Sa nje nas Milan Jelić posmatra, a sa neba gleda. I ponosi dobrim delima. I tuguje kada se povlače loši, u Modriči i (ne) ljudski potezi. A novinare je poštovao i svojatao , skoro kao najrođenije.

Nedostaješ, Milane Jeliću! Jedanaeset godina te čekamo predsedniče, profesore, direktore, prijatelju!

Ljudino, čoveče, legendo...