Slaviša Jokanović, lična arhiva

NOVI SAD – Slaviša Jokanović je sa Vojvodinom bio šampion Jugoslavije, pa taj uspeh ponovio u Partizanu sa kojim je osvojio i kup tadašnje zemlje. Igrao je još u Španiji i Engleskoj. Bio je trener u više zemalja, ali dve titule i dva kupa sa Partizanu, ističe, najveće su mu dragocenosti.

Ljudi se pamte i pamtiće se po delima, a ono što je ostvario Slaviša Jokanović kao fudbaler i kao trener za posebnu je knjigu. Profesionalac od glave do pete: uz to i uporan, zna šta hoće, pa uspeh nikada nije mogao izostati. Igrao je za Novi Sad, Vojvodinu, Partizan, Ovijedo, Tenerife, Deportivo, Čelsi, Mursiju i reprezentaciju Jugoslavije. Poslednjih dana je kod kuće, u Srbiji.

„Kod mene nema ništa novo. U Srbiji sam. Uživam u društvu svoje majke i prijatelja. Na poslovnom planu očekujem da se uskoro nešto desi, videćemo. Pratim sportska zbivanja iz naše zemlje uz tv ekrane i lagano uživam u prazničnoj atmosferi“, rekao je Slaviša Jokanović.

Rođen je 16.avgusta 1968.godine u Novom Sadu. Ponikao je u redovima Novog Sada, prvi profesionalni ugovor  ostvario je u Vojvodini, gde je proveo dve sezone. Može se podičiti da je sa „Vošom“ osvojio titulu šampiona Jugoslavije 1989.godine.

„Pre te titule stekao sam dvogodišnje dragoceno iskustvo u drugoligaškom društvu. Sa prvim timom sedeo sam na klupi u Banjaluci. Dakle, u Vojvodinu sam došao sa 50 ili 60 utakmica u jakom drugoligaškom takmičenju. Vojvodina je imala mladu, poletnu ekipu uz iskusne Šestića, Šapurića i još jednim brojem njih. Uz dobrog trenera, korak po korak postali smo jesenji šampioni. Na proleće smo imali jako dobru, ali tešku utakmicu sa Crvenom zvezdom u Novom Sadu. Rešili smo taj meč sa 3:1 i prelomili prvenstvo u našu korist i doneli radost svima koji navijaju za Vojvodinu“, priseća se Jokanović.

Njegove dobre partije bile su preporuka ljudima iz Partizana. U Humskoj je  proveo tri sezone, radovao se tituli i osvojenom trofeju pobednika Kupa Jugoslavije.

„Meni je u dresu najdražih boja uvek bilo prelepo: kada sam bio navijač, kasnije fudbaler i trener. Posebno mi je drag gol protiv Crvene zvezde u finalu kupa. Ta Zvezda bila je evropski i svetski šampion, a mi nekoliko sezona bez trofeja. Pamtim taj gol, a i mnogi navijači Partizana kada me sretnu prisećaju se toga i osvojenog trofeja“, nastavlja Jokanović.

Pamte se i večiti derbiji, u njima je bio posebno inspirativan. Ne mogu se porediti sa današnjim okršajima ta dva kolektiva.

„Da ne ulazimo u detalje da li su bili kvalitetniji tadašnji od današnjih derbija. Pamti se ondašnji ambijent, na našem terenu igrali smo pred 50.000 gledalaca, a kod Zvezde je bilo i preko 90.000 ljudi. To su bile utakmice koje se pamte i one se izdvajaju u odnosu na ono što danas imamo“, priča Slaviša.

Internacionalnu karijeru gradio je u Španiji i u Engleskoj. Obe zemlje i poznate i priznate u svetu fudbala.

„Igrao sam u tri kluba u Španiji. Najuspešniji bio sam u Deportivu koji je osvojio prvu, verovatno i poslednju svoju titulu. I danas je moj boravak vezan za Španiju. Na zalasku karijere igrao sam u Čelsiju. Prešišao sam 30 godina kada sam stigao. Mladi treba da shvate da ako radiš vredno, ako si uporan, uspeh će da stigne. Bio sam stranac u tim najjačim ligama, od stranaca se očekuje mnogo. Bio sam poštovan od navijača svih klubova za koje sam igrao, to mi je bilo najvažnije“, govori Jokanović.

Za reprezentaciju nekada zajedničke zemlje odigrao je šest utakmica. Mnogi su „jugoviće“ videli na pobedničkom postolju šampionata Evrope, ali nije im  dozvoljeno da nastupe u Švedskoj.

„Mnogo se pričalo o tom EP i situaciji koju je ceo narod preživljavao. Mnogi su nas videli kao pobednike tog takmičenja. Otišla je Danska, koja je bila slabije plasirana i postala prvak. Imali smo dobar tim sa Sinišom Mihajlovićem, Peđom Mijatovićem, Miroslavom Đukićem... Napravili bi veliki posao“, tvrdi Jokanović.

Ima ubeleženih 58 nastupa za reprezentaciju SR Jugoslavije. Učesnik je SP u Francuskoj 1998.i dve godine kasnije na Prvenstvu kontinenta u Belgiji i Holandiji.

„Ta velika takmičenja ostala su upamćena za moju generaciju. Postoji žal što nismo ostvarili bolje rezultate. Prolazili smo grupnu fazu i bili zaustavljeni. Bila je čast učestvovati na ta dva velika takmičenja, ali šteta da nismo postigli zapaženiji rezultat“, kaže on.

Otisnuo se u trenerske vode. Radio je na Tajlandu, pa u Bugarskoj, onda u Španiji, pa u Engleskoj. Radio je još i u Izraelu, u Kataru, u Rusiji. Ipak, dve titule i dva kupa nešto su najdragocenije u ulozi trenera, misli se na dane vernosti svom Partizanu.

„Sigurno da stvari koje doživljavaš i ostvariš u svojoj kući i u svojoj zemlji su najdraže. Mnogi od nas pravili smo igračku i trenersku karijeru daleko vani, ali to sa Partizanom mami ponos. Srećan sam zbog toga“, ističe Jokanović.

Partizan kuburi s brojnim nevoljama, a opet potreban mu je neko poput Jokana koji ume, može, hoće, ko će da načini zamajac ka seriji boljih ostvarenja. Koliko je Slaviša Jokanović danas blizu ili daleko od kluba iz Humske?

„Bio sam navijač Partizana, pa igrač, pa trener, pa sada ponovo navijač. Znamo u kakvoj je situaciji Partizan. Znamo da su došli neki drugi ljudi koji žele da vrate klub na staze stare slave. Ja im pružam punu podršku. Sve što misle da mogu pomoću, ja sam tu. Uvek sam uz Partizan, nikada ne mogu zaboraviti taj kolektiv, mnogo mi je pružio. Pružam podršku i verujem da će korak po korak Partizan ponovo biti veliki i moćan, pobeđivati velike i postizati vredne rezultate“, podvukao je Jokanović.

Kaže da je imao i ima prijatelje u Zvezdi. Da se ljudi vole, cene i poštuju. Pobeda i poraza uvek će biti.

„Jedan od mojih najvećih prijatelja bio je Siniša Mihajlović. Nemam neprijatelja u Zvezdi. Sa mnogim od njih delio sam dres reprezentacije. Imam mnogo njih koji su igrali ili su danas u Crvenoj zvezdi. To su divni ljudi“, zaključio je on.

Slaviša Jokanović stekao je veliku slavu, neslućenu moć tako što je mukotrpno radio, davao sebe za svaku utakmicu. Bio je svestan da je sve borba, da je i život sam večito dokazivanje. Njegovi uspesi su čisti i beli kao sneg, oni ga promovišu u narednim angažovanjima. Mada je mnogo onih koji bi hteli da ga vide u Humskoj, da mu stisnu ruku, požele nove uspehe.

Jokan je pobednik od rođenja, pa uspehe i zaslužuje...

Jokanović - reprezentativac, lična arhiva