Foto: FC Barcelona

Svaki klub kada krene da pada mora dotaći dno kako bi ponovo krenuo uzlaznom putanjom. U poslednjih par godina, Barsin pad je trajao i trajao a pred kraj ere Ronalda Kumana na klupi, taj pad bio je ogroman. Ključno je bilo da Barsa ne pogriješi pri izboru novog trenera. Za trenera su izabrali klupsku legendu, velikog velemajstora fudbalske igra Ćavi Ernandeza.

Znalo se da je pred Ćavijem težak posao i bilo je jasno da ima najteži posao za nekog trenera Barse još od mandata velikog Radomira Antića na klupi Barse u sezoni 02/03. Međutim, kako vrijeme prolazi, sve je jasnije da je Ćavi pravi čovjek za klupu Barselone.

Ćavi je odlučio vratiti onu staru i lepršavu Barselonu. Odlučio je maksimalno isforsirati klince i napadački stil fudbala. Tokom januara bmorao je vući dobre poteze i utisak je da je upravo to uradio jer je doveo igrače koji mu odgovaraju. Odnosno, doveo je Obamejanga i Adamu Traorea. I jedno i drugo pojačanje za sada se pokazalo kao odlično, pogotovo Gabonac. Takođe, Ćavi je u Barsu vratio i svog prijatelja Dani Alveša iako Brazilac ima skoro 39 godina.

Kada je Ćavi došao, Barsa je bila u sredini tabele. Pored rezultatskih problema, Barsa je imala problema i kad je u pitanju hemija ali i sama igra. Međutim, malo po malo Barsa je rasla. Bilo je i pod Ćavijem teških mečeva ali bilo je i onih gdje je Barsa podsjetila na neka bolja vremena za ovaj klub. E upravo takav je bio i ''El Klasiko''.

Barselona je izašla u veoma ofanzivnoj postavi dok je Real bio nešto defanzivnii jer Anćeloti nije mogao da računa na Karima Benzemu. Real je, kao u dobrom dijelu bitnih mečeva ove sezone, pustio posjed rivalu.

Ekipa Karla Anćelotija branila se naizmjenično u niskom i srednjem bloku. U napadu, oslanjali su se na igru u tranziciji gdje bi sve kretalo od sjajnih dubinskih lopti Modrića za Vinisijusa ili Rodriga a onda bi oni pokušali koristiti svoju brzinu.

Barsa je imala posjed a kada bi bili bez lopte, izlazili su u visoki presing. Znao je Ćavi da Real neće ispucavati duge lopte jer nema Benzeme. Znao je isto tako da ako lopta dođe do Modrića ili Korsa da oni mogu kreirati opasne napade. Iz tog razloga je pritiskao poslednju liniju Reala i košarkaškim riječnikom Barsa je bila aktivna na liniji dodavanja. Odnosno, pokušali su spriječiti defanzivce Reala da daju pas za veznjake.

Kada je Barsa imala loptu, igrala je veoma brzo. U početku su pokušali koristiti Karvahala koji ni u ovom meču nije bio na nivou. Takođe, Feran Tores radio je sjajne stvari i njegova kretnja bez lopte je otvarala tako mnogo opcija Barseloni. Valja istaći i da se vidjelo koliko je Usman Dembele veoma raspoložen a i generalno, dosta je proigrao dolaskom Ćavija.

Barsa je svoju bolju igru krunisala sa dva gola u prvom poluvremenu a mogla je dati možda još neki. Real nije pokazao mnogo. Imali su dva dobra napada a oba su kretala od dubinskih lopti Modrića u prostor za Vinisijusa ali Real nije uspio postići gol.

U nastavku je Anćeoliti odlučio mijenjati neke stvari. Izveo je Krosa i Karvahala i ubacio je Kamavingu i Diaza. Valverdea je takođe iz veznog reda povukao nazad na mjesto desnog beka. Međutim, samo za par minuta više nije bilo ni važno šta je Anćeloti uradio i šta je mislio dobiti izmjenama.

Za samo osam minuta nastavka, Barsa je do nogu dotukla Real. Naime, golovima Dembelea i obamejanga, došli su do ogromnih 4-0. Faktički, već u 53. minuti, meč je bio zatvoren. I sama Barsa je malo popustila pa opet i pored toga, imala je nekoliko prilika da da i pet gol ali nisu uspjeli.

No i ovako su došli do pobjede. Pobjeda im u suštini neće donijeti mnogo kad je sama borba za titulu u pitanju jer je zaostatak prevelik. Međtuim, ovo izdanje Barse tako mnogo stvari pokazuje. Prije svega pokazuje da je Ćavi pravi izbor za klupu Barse i da itekako zna šta radi. Takođe, ovo je i opomena Realu jer možda je ove sezone Real u prilici da rutinski dođe do titule ali Barsa je ovim izdanjem pokazala da će itekako biti tu naredne sezone i da će naredne sezone biti ''krvi do koljena'' u borbi za titulu.

Ono što je vjerovatno najbolje pored podizanja forme i boljih rezultata, Ćavi je vratio onu pravu lepršavu Barsu kakva je bila tokom njegove igračke karijere. Pepova Barsa, u kojoj je Ćavi bio neizostavni član, uz Arsenalove Nepobjedive je vjerovatno generacija koja je igrala najljepši fudbal ikada. Da bi ostvario 30% uspjeha Pepove Barse, Ćavi će još morati mnogo toga da uradi.

Ali da je na dobrom putu, definitivno jeste.