Foto: euroleague

U predstojećoj košarkaškoj sezoni u evropskim takmičenjima klubovi iz ex-yu imaće pet predstavnika, dok su u sezoni 2008/2009 imali čak 14.

Novinar Sportanda Emilijano Karčia sastavio je spisak ukupnog broja učesnika u Evroligi, Evrokupu i FIBA Ligi šampiona i ono što privlači pažnju je mali broj učesnika sa ovih prostora. Tako recimo Hrvatska i Makedonija neće imati predstavnika u Evropi, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Crna Gora će imati po jednog, a najviše Srbija sa dva predstavnika. Sa druge strane jedna Belgija će imati tri učesnika, Njemačka četiri, Izrael pet, a na samom vrhu su Španci sa 12, Turci i Francuzi sa po devet, Italijani sa osam, Grci i Rusi sa po šest, a Litvanija četiri.

Sada se možemo vratiti u sezonu 2008/2009, kada su u Evroligi učestvovali „Partizan“, „Cibona“ i „Union Olimpija“ kao predstavnici svojih zemalja, dok su u Evrokupu nastupali „Hemofarm“, „Crvena zvezda“, „FMP“ (Srbija), „Zadar“ (Hrvatska) i „Budućnost (Crna Gora). U kvalifikacijama za Evročelendž učešće su uzeli „Borac Nektar“ „Široki Brijeg“ (BiH), „Zlatorog Laško“ (Slovenija), „Zagreb“, „Cedevita“ (Hrvatska) i  AMAK SP (Makedonija).

Iz ovoga možemo vidjeti da je ovaj prostor samo u Evrokupu davao isti broj učesnika koliko sada daje u tri evropska takmičenja, dok je sada nezamislivo da tri ekipe odavde budu u Evroligi. Iako je i tada postojala ABA liga, domaća prvenstva su imala prednost, sada to nemaju i glavni put u Evropu je preko ABA lige. Pored toga podjelama između Evrolige i FIBA došlo je do toga da oni u svoja takmičenja privlače bogatije klubove, posebno Evroliga za koju postoji opasnost da uskoro postane zatvoreno takmičenje bogatih klubova. Ono na šta ključni ljudi u košarci sa ovih prostora moraju obratiti pažnju je ova tema. ABA i ABA 2 sigurno daju na kvalitetu, ali prosto potrebna je veća prohodnost ka Evropi i ne može se dozvoliti da jedna, uz dužno poštovanje, Belgija ima više predstvnika nego Srbija, a zemlje poput Kipra, Danske, Velike Britanije imaju kao BiH, Crna Gora, Slovenija ili više od Hrvatske.

Na ovim prostorima se voli košarka, a nije potrebno ni podsjećati da  su sedam titula klupskih prvaka Evrope osvojili timovi u nekadašnjoj Jugoslaviji. U sezonama 2013/14 i 2014/15 najveću prosječnu posjetu u Evroligi imali su „Partizan“ i „Crvena zvezda“, a čak tri turska kluba su u zadnjih 12 sezoni imali najmanje gledalaca u prosjeku. Danas Turska ima devet predstavnika, Srbija dva, ali kako su turske firme glavni sponzori Evrolige i Evrokupa jasno je zašto imaju toliko učesnika. Prostor bivše Jugoslavije ne može na tom polju konkurisati, ali itekako može na polju rezultata, publike, samo značaja u evropskoj košarci što preko igrača, a posebno preko trenera. Tu je dovoljno spomenuti da je broju trenerskih titula Srbija ubjedljivo na prvom mjestu sa 19 evroligaških titula, slijedi je Italija sa 11, pa Španija sa 10, ostali su jednocifreni.

Kakva će biti budućnost evropske košarke najviše zavisi od odnosa Evrolige i FIBA, a kako god da bude naš region mora imati više predstavnika, da li kroz ABA ligu ili kroz nacionalna prvenstva sasvim je svejedno.