Darko Pančev

SKOPJE – Navršava se 29 godina od velikog uspeha Crvene zevzde, kada je u Bariju, na stadionu Svetog Nikole, bila bolja od Olimpika iz Marseja i postala prvak Evrope. Velike zasluge za taj uspeh pripadaju i jednom od najvećih tobdžija u istoriji jugoslavenskog fudbala – Darku Pančevu.

Čitava generacija najuspešnijeg srpskog i jugoslovenskog fudbalskog kolektiva je te majske noći u Bariju zlatnom stazom krenula ka istoriji fudbala, da se zlatom sjaji za sva vremena. Svoj pečat tog uspeha dao je i maestralni Darko Pančev.

Nadmudrio je Paskala Olmetu, a onda ruke visoko podignute. Evo, 29 godina kasnije – pamti. I ne zaboravlja.

„Gledajaući sa ove vremenske distance, sada svi shvaćamo koliko je teško bilo ostvariti taj uspeh. Pa, to je bio podvig za sva vremena. Ja se nadam da će sa ovih prostora neka ekipa to ponoviti, ali, da se ne lažemo, u narednih pola veka niko to neće uspeti. Neka to bude i moja Crvena zvezda, ali ne vidim kako može biti prvak Evrope u narednih 50 godina. Ako ostane sadašnje stanje fudbala u eks jugoslovenskim republikama, onda nema takvog uspeha. Ko zna, možda se nešto promeni. Mi smo tada imali izvanredan tim, zasluženo smo postali prvaci Evrope, nismo imali niti jednog poraza. Sve smo odigrali dobro, osim u finalu. No, finale je donelo naš oprez i strpljenje i zato smo uspeli“, započeo je svoju priču Darko Pančev.

Opasni tobdžija je sa 18 godina i 8 meseci u matičnom Vardaru 1984.godine bio prvi strelac Jugoslavije, najmlađi u istoriji fudbala te zemlje. Onda je taj uspeh ponovio i 1990., pa 91.i godinu dana kasnije. Što jača konkurencija, Darko Pančev bio je sve efikasniji.

„Ponosan sam da sam bio ’kralj strelaca’ sa toliko malo godina. Punih 36 godina čuvam taj rekord u svetu, ne samo kod nas. Bio sam izuzetno efikasan u Vardaru tih pet godina. Htela me velika četvorka, ali Zvezda je imala prednost, moj otac, brat i ja smo veliki navijači crveno – belih. Pre mene taj rekord držao je poznati mađarski golgeter Albert, a moj rekord niko nije ugrozio. Najmlađi prvi strelac čitavih 36 godina u celom svetu, godi mi to što još niko nije srušio“, ponosno će Pančev.

Sa ekipom Vardara osvojio je titulu 1987., igrao u Kupu evropskih šampiona. Sa Zvezdom je tri puta pevao šampionsku pesmu, jednom je slavio u Kupu Jugoslavije. Te subote, 19.maja 1990., on je postigao gol u 12.minutu protiv Hajduka. Bio je sa Zvezdom evropski i svetski klupski prvak, a onda je sa Interom osvojio prezahtevni Kup UEF-a, a sa Sionom je dočepao se duple krune u Švajcarskoj. Nastupao je i u Nemačkoj. Dobitnik je ”Zlatne kopačke Evrope” kao najbolji strelac u svim evropskim nacionalnim prvenstvima u sezoni 1990/91 sa 34 gola. UEFA ga je za svoj 50.rođendan proglasila najboljim makedonskim fudbalerom. Pa, ipak, postoje i oni koji smatraju da je mogao i trebao ostvariti više.

„Jesam i trebao sam ostvariti više, ali ja sam zadovoljan. Počeo sam mlad u ulozi seniora. Nije lako celu deceniju držati visoki ritam, a ja sam uspeo. Imao sam u Interu malo sukoba sa trenerom, pa se forsirao Skilaći, oni su mene tražili, a ja njih nisam. Na kraju, ispalo je kako je ispalo sa Interom. Međutim, uspeo sam u životu i prezadovoljan sam. Po odlasku iz Jugoslavije morao sam više. Imao sam loš izbor, sam sam sebi kriv, ali nisam razočaran, ja sam srećan čovek“, govori Pančev.

Kuriozitet: i u Vardaru i u Crvenoj zvezdi postigao je isti broj golova u zvaničnim nastupima, mada je u Vardaru proveo pet, a u Zvezdi tri sezone, jer je jednu godinu bio u JNA. U 27 nastupa za Jugoslaviju, 17 puta bio je strelac, a u tri meča na SP u Italiji dva puta je pogađao. Bio je najefikasniji sa 10 golova u kvalifikacijama  za EP u Švedskoj, sa kojeg je ta zemlja vraćena. Odigrao je  6 mečeva za Makedoniju. Ako bismo tražili sličnosti iz tog vremena i onog što nam fudbal danas nudi, malo ćemo ih naći, a različitosti je na sve strane.

„Fudbal je oduvek najvažnija sporedna stvar na svetu. Fudbal je danas mnogo popularniji, snima se sa više kamera, igra se na kraćem prostoru, čuva se prostor, igra se brže, više se novca obrće..., ali što se tiče napadača mnogo lakše je danas biti u toj ulozi. U moje vreme golgeteri su imali čuvara, da smo s njim išli i u wc. Da igram u današnjim uslovima, još više golova bih postigao. Danas su igrači zaštićeni. Pa mene su tukli kao vola u kupusu, a čuvari nisu dobili ni žuti karton. Tako su prolazili i ostali, ne samo ja. Dakle, danas je mnogo lakše biti napadač, uspeti u fudbalu“, rezonuje Darko Pančev.

Bio je na čelu FS Makedonije, umeo voditi i Vardar. Priželjkuje da za izvesno vreme Vardar dođe do nekog većeg uspeha na međunarodnoj sportskoj sceni. Voleo bi da Makedonija ostvari nešto više za dobro i reputaciju svoje zemlje, afirmaciju makedonskog fudbala.

„Ove godine UEFA je dozvolila najslabijim evropskim selekcijama da neka od njih ode na šampionat kontinenta. Lepo je da se tamo nađu, ali za anlizu je koliko je to pametno. Jer, kako ćemo proći tamo, drugo je pitanje. Bilo bi mi drago da ova generacija oseti šta je veliko takmičenje. Znate, fudbal je izuzetno zavisan od novca. Mi smo do 28.godine morali igrati u Jugoslaviji, a danas se moraju igrači prodati što pre da bi se preživelo. Ne može klub sa dva ili tri miliona nešto da napravi u Evropi protiv klubova koji godišnje ulože 50 ili 60 miliona evra“, obrazlaže Pančev.

Ima određene kontakte sa svojim saigračima i s pažnjom prati poslednje uspehe Crvene zvezde.

„Imam kontakte sa većinom njih. S vremena na vreme se čujemo, ali se često ne viđamo. Zahvaljujući tv prenosima, pratim najvažnije utakmice u Sloveniji, Crnoj Gori, Srbiji, u BiH, Hrvatskoj, sada i kod nas. Posebno pratim Zvezdu, ona mi je u srcu. Kombinacija Džajić-Terzić-Mrkela dobitna je. Stabilizovali su klub, smnajili dug. Vlada Milojević je dobro radio, Dekiju Stankoviću želim veliki uspeh. Poslednjih nekoliko sezona Zvezde zadovoljava sve naše ukuse. Želim joj sve veća ostvarenja“, zaključio je veliki fudbalski umetnik.

U Skoplju je postao „Kobra sa Vardara“, a u Beogradu je postao zlatna kopačka Evrope. Samo uspešni uspehe broje, a Darko Pančev je, posebno u crveno – belom dresu imao ih na sve strane. I dao doprinos da Crvena zvezda u njegovo vreme bude najbolja u svetu.

I učini veliku radost svom narodu...