Bajro Župići Saša Ilić

NOVI PAZAR - Kroz beogradski Partizan prošla je armija fudbalera i svako je na svoj način gradio istoriju kolektiva dugu 75 godina. Defanzivac Bajro Župić nikada nije postigao gol u crno – belom dresu, nikada nije nastupao za reprezentaciju, ali je svojom srčanošću postao miljenik Partizanovog „juga“.

Bajro Župić bio je duša i srce navijača Partizana iz osamdeset i neke. Borbenošću je „kupio“ omiljenost i privrženost, ostavljao je srce na terenu. Uz to, govorilo se da gde on udari tu trava ne raste.

„Nakon igračke karijere vratio sam se u Novi Pazar. Ovde živim, sa svojom porodicom. Oženjen sam, imam četvero dece. Inače, radim u FK Novi Pazar. U Omladinskoj školi kluba sam punih 20 godina“, započeo je svoju priču Bajro Župić.

Bio je kao igrač srčan, borben, beskompromisan... Umeo je da pretrči više nego danas ceo tim. Trebalo je sve to moći, a pamti se njegova izjava u tiražnom jugoslovenskom nedeljniku, u Tempu: „Kada stanem – ja se umorim!“

„Pa, dobro! Više se radilo u to vreme, moj je utisak. Imao sam dosta snage, nisam mogao da se umorim. Mene je samo stajanje umaralo, verujte mi“, objašnjava on.

Bajro Župić je za crno – bele odigrao 247 utakmica, ali nikada nije postigao gol u zvaničnim nastupima. Međutim, sprečio je napadače protivničkih ekipa da se raduju, da loptu pošalju u Partizanovu mrežu. Teško je porediti njegovo fudbalsko vreme i ovo što sada imamo.

„Slažem se s tom konstatacijom. U zvaničnim utakmicama nisam postigao gol, ali jesam 12 komada u prijateljskim nastupima. Igrao sam povučenu ulogu, dolazio u šanse, ali kada su zvanični nastupi, imao sam zadatak da sprečim sve najopasnije fudbalere i najčešće nisu dali gol. Uspešno sam čuvao ih i sve je bilo u korist Partizana“, pojašnjava Župić.

Sa dosta uspeha čuvao je , primera radi, Blaža Sliškovića, pa Dragana Stojkovića, Roberta Prosinečkog, Dejana Savićevića... Jednom se dogodilo da odnese zajedno i  Piksija Stojkovića i korner zastavicu na stadionu Crvene zvezde?

„Oni su vodili, dobro su igrali. Stojković je trebao da izvede korner i onako pun sebe, a bio je velemajstor fudbala, govorio mi je:’Šta hoćeš, priđi, šta ti želiš?’ Ja sam prišao, zaleteo se, on je preskočio, ja uništio korner zastavicu. Srećom, nisam ga povredio, dobio je faul i ništa tu nije bilo spektakularno“, seća se Župić.

Imao je nastup za Olimpijsku selekciju Jugoslavije protiv Rumunije, pa je iz tog izdanja sebi izborio prelazak u Partizan. Ipak, nije nikada ubeležio nastup za A selekciju tadašnje zemlje.

„Bila je vraški jaka konkurencija. Mnogo dobrih igrača, a nijanse su odlučivale. Ja sam dva ili tri puta bio na okupljanju reprezentacije. Nisam uspeo, ali ne žalim“, nastavlja Bajro Župić.

Danas je Škola fudbala u Novom Pazaru nešto što se ceni, na dobrom je glasu zahvaljujući i njemu.

„Najstariji sin ima 25 godina, u klubu je . Drugi momci su u školi, a kćerkica je odbojkašica. Mislim da će da me nasledi u pogledu uspešnosti. Zadovoljan sam radom škole fudbala Novog Pazara. Član smo Prve lige zapadne Srbije. Dosta mladića iz sopstvenih redova dobiju šansu da zaigraju za seniorski tim Novog Pazara“, govori Župić.

Kaže da je u kontaktu sa saigračima iz Partizana, a u Humskoj se radovao u dva maha titulama i jednom pobedniku Kupa nakon 32.godine posta.

„Često sam u kontaktu sa Slađanom Šćepovićem, Zvonkom Vargom, Zvonkom Živkovićem, Nebojšom Vučićevićem, Vladimirom Vermezovićem, Mićom Radovićem. Idem sa mladim selekcijama Novog Pazara u Beograd, često se sretnemo u Teleoptiku. Zadržavamo prijateljstva, jačamo ih evociranjem uspomena na minule dane“, ističe on.

Bajro Župić podvlači da je Momčilo Moca Vukotić u taboru crno – belih izrastao u visine, za koplje je ispred ostalih, a istorija velikana iz Humske traje 75 godina i sjajna je kao da je sva od zlata.

„Za mene je Moca ispred svih, da se niko ne ljuti. Ja se sećam vremena od Moce pa do sada. On je najviše postigao u Partizanu, mada mnoge starije generacije ne pamtim“, dodao je Bajro Župić, ostavivši za kraj sledeće:

„Voleo bih da su u najboljem raspoloženju svi Grobari u Srbiji, u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Sve ih pozdravljam!“

Bajro Župić bio je legendarni as Partizana, ratnik do poslednjeg daha, fudbaler kakvih danas skoro nema.

A kamo sreće da ih je na sve strane...