Svaki klub je poseban na svoj način. To će vam reći svaki navijač svog kluba. Međutim u slučaju jednog kluba to je zaista tako. 

Po mnogim stvarima Roma je poseban klub. Klub koji je tri puta u svojoj istoriji bio prvak Italije po nekim stvarima je poseban. Roma je klub u kome je srce bitnije od para a čast veća od pukog uspjeha. Za Romu je uvijek bilo karakteristično da u timu budu 2-3 rođena Rimljanina. Oni bi imali zadatak da Romanizam prenose na strance koji dolaze u Romu. 

Tako je bilo ali pitanje je da li će ikada vi'e tako biti. Zašto? Zbog prokletog kapitalizma u kome je novac bitniji od osnovnih ljudskih vrijednosti. Taj kapitalizam uništava sve pore ljudskog društva a u Romu je došao onog trenutka kada je klub preuzeo Amerikanac Džejms Palota. Obećavao je bajke kada je dolazio a Romu je za Romaniste pretbvorio u pravi horor. No da se vratimo 18 godina unazad. 

Poslednja šampionska generacija Rome bila je u sezoni 00/01 kada je trener bio Fabio Kapelo. Bila je to viteška i čista Roma koju je sagradio legendarni Sensi. U toj generaciji igrala su i dva tada obična momka. Kasnije su obojica dosegli nivo božanstva za svakog fanatika koji nosi Romu u srcu. 

Frančesko Toti je već tada bio fenomenalan igrač i jedan od nsjboljih igrača Kapelovih šampiona. Tek kasnije je on postao veći od svih careva i kraljeva Rima jer je odbio more ponuda da bi cijelu karijeru proveo u svojoj Romi. Pored njega u poslednjoj šampionslkoj generaciji igrali su i majstori poput Batistute, Montele,Kafua. Među njima bio je i jedan mladić koji će kasnije postati najveći poslije Totija u istoriji Rome. On je naravno Danijele De Rosi. 

Foto: Chiesa di Totti

Kada bi vam pisali o karijeri Princa Rima i DDR-a malo bi nam bilo i dva dana da pišemo. Zato se nećemo toliko baviti statistikama nego ljudskim vrijednostima ovih momaka. Frančeska Totija je kao mladića od 16 godina u prvi tim uveo naš Vujadin Boškov. Kako su godine prolazile Toti je igrao sve bolje. Zenit karijere imao je nakon Mundijala 2006. godine kada je imao ponude brojnih klubova. Real i Čelsi su bili najuporniji, nudili i ogromne pare ali Toti nije htio ni da čuje. Roma i samo Roma bila je u njegovom srcu. A po tome mu je kao brat blizanac sličan De Rosi. Bilo je ponuda ali ništa ga sem Rome nije zanimalo. Na kraju krajeva jednom je DDR izjavio: „Žao mi je što imam samo jedan život koji ću pokloniti Romi“.

Roma je Romanistima najveća. Međutim, složićemo se da bi Toti i De Rosi imali bogatije karijere da su otišli iz Rome. Koliko god Roma bila velika ova dva mohikanca su je prerasli u jednom dijelu karijera. Ali zašto nisu otišli i ostvarili trofejniju karijeru? Prosto jer bi bili prazni u srcu da nisu dio Rome. Igrali su i živjeli srcem i zato im je Roma bila uvijek svetinja. 

I ovo do sada zvuči kao topla i bajkovita priča o dva heroja jednog kluba. Međutim i u ovoj priči kao i u životu pojavio se zao lik koji je uništio sve. Pomenuti Palota je od starta stavio novac ispred Rome a kao takav nije mogao naći zajednički jezik sa Totijem i De Rosijem. Njima je neshvatljivo da nekome ko je dio Rome može nešto biti iznad Rome. Zato su na kraju i potjerani iz Rome jer su bili suprostavljeni Paloti. 

Foto: Sports Ilustrated

Neko će reći da su bili u godinama, Toti pogotovo. Istina da je imao 40 kada je završio karijeru ali i sa 40 je bio klasa za kojekakve fudbalerčiće koje danas dižu u zvijezde. Žalosno je što nije karijeru završio jer je htio nego je faktički bio prisiljen na to. Totija su Palota i njegova desna ruka Baldini, bukvalno otjerali u penziju prije dvije godine. Sada iz kluba tjeraju De Rosija jer mu ne daju novi ugovor. Budući da ima 36 godina, on je u stanju odigrati još  koju sezonu pa nećemo još da govorio o kraju njegove karijere. Ali definitivno je Palota okončao njegovu karijeru u Romi.

Da li je Palota svjestan šta čini ? Da li je moguće da je neko tako hladan da bez i trunke stida krade Romu Romanistima ? Čovjek bez srca i emocija je obična ljuštura. Budući da su Toti i De Rosi srce moderne Roe, Palota se drznuo da ''izvadi'' srce klubu. Nekim ljudima je definitivno svejedno kako dolaze do svojih ciljeva i uspjeha. Međutim, tu dolazimo do paradoksa u slučaju Palote. Uništio je i ogadio je Romu navijačima a zauzvrat nije donio niti jedan jedini trofej.

Jedino je dobro napunio svoje džepove. Međutim, malo mu je koliko god ima. Ima kod nas dobar termin za takve. ''Oči su mu gladne'' a sa Palotom je baš tako. Ta njegova prokleta glad za parom je najgora stvar koja se Romi desila. Veliki Don Sensi nije zaslužio da jedan bezobrazni kapitalista ovako uništi njegovu Romu.....