Goran Vasilijević: Zvezda ostvarila sve snove

Goran Vasilijević/Agencije

BEOGRAD – Goran Vasilijević je preko Galenike i niškog Radničkog stigao do dresa Crvene zvezde, statusa reprezentativca i internacionalca u Bugarskoj i Japanu. Ističe da je sa Zvezdom osvojio sve što se može osvojiti. Trijumf u Tokiju i gol protiv Partizana u večitom derbiju, njegove su najveće sportske dragocenosti.

U odbrani kremen – kamen, u drugim formacijama najbolje se bilo ne šaliti s njim. Profesionalac, izgarao je do zadnjeg daha. Neko je to prepoznao, pa je jedno vreme bio i kapiten Crvene zvezde.

Rođen je 27.avgusta 1965.godine u Zemunu, a rano je postao „Maza“.

„Ceo život me to pitaju, što ne ide u skladu s mojim karakterom. Kada sam bio mali, u komšiluku sam dobio taj nadimak. Imao sam brata starijeg deset godina, pa i strica. Stalno sam išao s njima po Zemunu i starijim od sebe. Prozvali su me ’Maza’ i to sam ostao sve do danas“, kaže Goran Vasilijević.

Sve je počelo u timu iz Gornje varoši. Odigrao je 49 utakmica, postigao dva pogotka. Zemun je njegova prva fudbalska ljubav.

„To je moj matični klub. Rođen sam nekih 300 metara od stadiona. Još od pete ili šeste godine išao sam na stadion. Onda sam tu počeo igrati i u tom klubu proveo sam 11 godina. To je naša zemunska ljubav. Svi Zemunci vole taj klub, nekadašnju Galeniku“, naglašava Vasilijević.

Dve godine proveo je u „Realu sa Nišave“.Nastupa 61, golova devet. Volele su ga Meraklije. U lepim sećanjima su mu dani provedeni na Čairu.

„To je živa istina. Pre 40 godina otišao sam u Radnički iz Niša. I danas odem tamo. Imam mnogo prijatelja. Oni su me prihvatili kao svoga, a to je bilo jako važno mladom čoveku. Igrao sam dobro, stekao status reprezentativca. Liga među pet najboljih u Evropi. Ja igrao odlično, Radnički nizao uspehe, pa su svi bili zadovoljni. Sve je bilo kako se samo poželeti može“, priča Maza.

Dotadašnje igre bile su preporuka čelnicima Crvene zvezde. Imao je 132 zvanična nastupa, bilo je i golova. Kaže da mu je najlepše bilo jednog prohladnog decembarskog praskozorja.

„Svakako da su Bari i Tokio najveći uspeh u istoriji Crvene zvezde. Bio sam učesnik svega toga. Za mene je ono u Tokiju bila najveća utakmica u karijeri, mada je bilo još mnogo važnih utakmica. Ponosan sam da pripadam najuspešnijoj generaciji u istoriji Zvezde. Bila mi je čast da je tako. Uspeli smo da budemo prvaci Evrope i sveta“, kazuje Vasilijević.

Igrao je Goran i večite derbije. U njegovo vreme to su bili mečevi za pamćenje i posebnu priču.

„To je velika istina. Bio je ogroman naboj, velike emocije, puni stadioni. Svaka utakmica te vrste bila je priča za sebe. Kada izgubimo nije bilo dobro, kada pobedimo umeli smo biti srećni. Odigrao sam veliki broj derbija, ali jedan mi je najdraži. Onaj u kupu, kada sam u poslednjim trenucima prvog poluvremena postigao pogodak i tu utakmicu dobili smo sa 1:0“, seća se Vasilijević.

Sigurno se seća i onog meča Zvezde sa Milanom. Prokleta magla, otkud baš tada da naleti!?

„Prosto neverovatno! Jednostavno, neobjašnjivo. Milion puta su mi postavljali pitanje kako i zašto. Sve je išlo na našu ruku. Vodili smo sa 1:0, imali igrača više. Odjednom se spustila magla, stvarno se ništa nije videlo. Dan kasnije ispali smo na penale. Rođena su tada dva velika tima. Milan je odmah postao prvak Evrope, a dve godine kasnije Zvezda je bila najbolja u Evropi“, priseća se Goran Vasilijević.

Imao je jaku konkurenciju u Slobodanu Maroviću, ali kada je dobijao priliku, uvek bi bio izvrstan. Danas viđa saigrače koji su postali evropski i klupski prvaci sveta.

„Sa svima sam u kontaktu. Najviše se čujem i vidim sa Dragišom Binićem. Čujem se sa Stevanom Stojanovićem, Vladom Stošićem, Slobodanom Marovićem, sa Dejom Savićevićem, skoro sam se čuo sa Ilijom Najdoskim, bio sam u Sarajevu i video se sa Šabanadžovićem, video sam Robija Prosinečkog. Dok je bio živ, redovno sam se čuo sa Sinišom Mihajlovićem, mirno mu more. Nedavno sam se čuo sa Miletom Belodedićem. Svi su tu, vidimo se i čujemo se redovno“, kaže Vasilijević.

Kup šampiona, Interkontinentalni kup, dva šampionata Jugoslavije, jedan trofej u Kupu. Pa, Maza je sa Zvezdom osvojio sve što se moglo prigrliti.

„Drago mi je što je tako. Bilo je mnogo truda, muke i znoja da bi se sve to ostvarilo. Imali smo izuzetnu ekipu i da nije došlo do nesrećnog rata mislim da bi ponovili uspeh i naredne godine. Verujem da će jednog dana Zvezda imati ponovo moćnu ekipu i da ponovi nešto slično. To što smo uradili bilo je za naš narod, da imamo čime da se dičimo. Zvezda mi je ostvarila sve snove“, kaže Vasilijević.

Iz Zvezde je otišao u Sofiju, ali nije se dugo zadržao u Lokomotivi.

„To mi je bila jedna lepa stanica. I posle Japana vratio sam se u Sofiju. Predsednik kluba od mene je stariji tri godine. Mislim da je on počasni građanin Republike Srpske. Zove se Nikolaj Gigov, a potpredsednik mu je bio Božov. Ostali smo u korektnim relacijama. I danas odem do Sofije da ih posetim i da se družimo“, dodaje Vasilijević.

Otišao je i u Japan. Za Džef junajted Ičihara ima ubeležena 32 nastupa, uz četiri pogotka. Kada bismo povlačili paralele između naših i fudbalskih navika kod Japanaca, imalo bi se šta reći.

„U to vreme mi smo za njih bili velesila. I za mnoge zemlje koje su danas ispred nas. Za Japance mogu reći da su jako vredni i disciplinovani, veruju u ono što rade. Tada smo otišli Binić, Piksi Stojković, Nenad Maslovar i ja. Piksi je tamo Bog koji po zemlji hoda. Ima stadion i ulicu koja nosi njegovo ime i prezime. Inače smo ostavili dobar utisak. Japan je jedna druga dimenzija što se tiče načina života. Jednostavno, drugi svet gde nam je bilo prelepo“, pojašnjava Vasilijević.

Bio je jedno vreme sportski direktor Crvene zvezde, i danas je u fudbalu.

„U Zvezdu sam došao 2005.godine na poziv predsednika Dragana Stojkovića. Sa njim smo osvojili dve duple krune, a sa Vladanom Lukićem dva puta osvojili smo kup Srbije. U Zvezdi sam proveo do 2018.godine, a onda sam u narednih sedam godina bio u FS Srbije direktor mlađih kategorija. Danas sam u fudbalu, ali više za svoju dušu. Promenila se vremena, posmatram sa strane i pomognem kome je moja pomoć potrebna“, dodaje Vasilijević.

U toku je Mundijal. Maza ima svoje favorite.

„Dao bih prednost Brazilu zbog Anćelotija. Videćemo kada se vrati Nejmar, ali ja ne volim igrače kakav je on. Tvrda je i Argentina, igraju na rezultat, a Mesi ponovo postiže golove. Fransuska i Španija su konkurentne, a nešto mi govori da bi i Portugalija mogla mnogim da pomrsi račune. Eto, tih pet zemalja mogle bi biti ispred svih ostalih“, zaključio je naš sagovornik.

Goran Vasilijević, granitni defanzivac koji je golove postizao skoro kad god je želeo. Takve navijači i vole i pamte.

Sve to treba zaslužiti...

Iz dana vernosti Zvezdi/fejsbuk