Deset godina od prestanka izlaženja "Sporta": Sećanje na list koji je obeležio jednu epohu

Za nešto više od dve nedelje, tačnije 16. 09. 2026. godine, navršiće se deset godina od izlaska poslednjeg broja Dnevnog sportskog lista "Sport". Da je opstao, ove godine bi proslavio 81. rođendan.

Osnovan je četiri dana pre završetka Drugog svetskog rata, kada su se još vodile borbe za oslobođenje naše zemlje, odnosno dva meseca posle formiranja SD "Crvena zvezda". Pojavio se pod nazivom "Fiskultura", a prvi urednik bio je čuveni novinar Radivoj Raća Marković, dok je tiraž iznosio 500 primeraka. Posle godinu dana promenio je ime u "Naš sport". Dana 14. jula 1952. postao je sastavni deo "Borbine" kuće, kada menja ime u Jugoslovenski sportski list "Sport", koje će nositi naredne 64 godine. "Sport" je od 2015. bio u sastavu kompanije Beoton "R" d.o.o. Uz zagrebačke "Sportske novosti", beogradski "Sport" decenijama je predstavljao jedan od najuticajnijih sportskih dnevnika na Balkanu.

Pored Radivoja Markovića, urednici u listu bili su: Ljubomir Lovrić, Dragan Nikitović, Todor Bulja, Toma Hladni, Aleksandar Alempijević… Na inicijativu lista pokrenut je evropski Kup šampiona u vaterpolu, a na kraju finalne utakmice pobedniku je predavan pehar "Sporta". Dva meseca kasnije izašao je prvi vanredni broj. Stalni dopisnik Franc Farenštajner izveštavao je sa meča Jugoslavije i Austrije (21. 09. 1952), a prvi put su davane ocene igračima za učinak na terenu. Po završetku utakmice kolporteri su po Beogradu prodavali specijalno izdanje povodom odigranog meča.

Od 1957. "Sport" bira najboljeg sportistu godine u Jugoslaviji. Žiri za najboljeg sportistu sačinjavali su dotadašnji pobednici čuvene "Zlatne značke". "Sport" dodeljuje nagradu za najboljeg mladog sportistu, najlepšeg sportistu i sportistkinju, kao i fer-plej trofej. Ostaće upisano da je teniser Novak Đoković četiri puta proglašavan za sportistu godine, a gimnastičar Miroslav Cerar tri puta.

Na raspisani konkurs za prijem kandidata u radni odnos, 1958. godine, javilo se čak 300 kandidata. Testiranje je obavljeno na Pravnom fakultetu u Beogradu. Među novoprimljenima našli su se: Miša Vasiljević, Vladeta Nedeljković, Petar Đorđević… Na čelu lista, kao glavni i odgovorni urednik, 19 godina proveo je Ljubomir Lovrić. Pomenimo da je Lovrić bio golman reprezentacije, a kasnije savezni kapiten. Tada je formiran steno-daktilografski biro za efikasniji i brži prijem informacija.

Posle 25. večitog derbija, 27. 09. 1959, "Sport" je štampan u preko 100.000 primeraka.

Od marta 1962. "Sport" postaje dnevnik i izlazi šest puta nedeljno (osim petka), a pet godina kasnije izlazi svaki dan. Povodom izlaska 6.000. broja, juna 1972. godine, organizuje spektakl između Crvene zvezde i selekcije Sveta, na kojem se od fudbala oprostio čuveni golgeter Borivoje Kostić. Od velikih fudbalskih imena u Beograd su došli: Johan Krojf, Necer, Albert, Skoblar…

Početkom 70-ih godina zamenjen je format po uzoru na "Večernje novosti" (16 strana). Dana 13. 02. 1974. izlazi rekordan tiraž od 302.000 primeraka. Za vreme urednikovanja Mirka Stamenkovića uvedena su izdanja, posebne rubrike za republike i pokrajine. List je imao veoma razgranatu mrežu od 600 honorarnih saradnika, a tiraž nikad nije bio manji od 200.000 primeraka. Za vreme urednika Bore Šolaje, krajem 70-ih i do polovine osme decenije prošlog veka, tiraži su se u proseku kretali oko 150.000 primeraka. Ostaće zapisano da je olimpijske 1984. godine izašlo impozantnih 50.240.980 primeraka. Ostaće zapisano i da se u Skoplju prodavalo u proseku oko 8.000 primeraka, u Titogradu 12.000, a u Beogradu 80.000. Te godine samo tri lista u Jugoslaviji imala su tiraž od preko 100.000 primeraka. U inostranstvu je "Sport" rado čitan među našim gastarbajterima i pomenute godine prodato je blizu milion brojeva.

Pisac ovih redova imao je čast i zadovoljstvo da bude dopisnik renomiranog lista iz Obrenovca.