Trener Čukaričkog Simo Krunić nekoliko puta od početka sezone pomenuo je da u timu ima veoma mlade igrače, da njegov klub ima možda i najperspektivniju decu u Srbiji, te da će momci tokom sezone dobijati šansu. Ipak, malo ko je očekivao da će se to desiti tako rano.

Posle odlaska Nikole Drinčića mesto u timu zauzeo je sada već standardni Aleksandar Đorđević, u igru je nekoliko puta umesto Ognjena Mudrinskog ulazio Slobodan Tedić, kojem je u Bačkoj Palanci poništen regularan pogodak.

Neposredno pred meč petog kola protiv novosadskog Proletera Krunić se neočekivano susreo sa još jednim problemom, visoku temperaturu dobio je Darko Puškarić. Sat i po pre meča mladi Stefan Šapić saznao je da će po prvi put u karijeri zaigrati za prvi tim od početka.

- Iznenađujuća šansa za mene, zaista nisam očekivao. Puškarić je dobio temperaturu, nije mogao da igra, tu sam ja “uleteo”, mislim da sam koliko-toliko ispunio očekivanja – skroman je bio na početku razgovora Šapić.

Da li je bilo treme pred meč protiv Proletera?

- Naravno! Saznao sam sat i po pre meča da ću igrati, nisam očekivao, ali to je još jedna lekcija za mene da uvek treba biti spreman. Nikad ne znaš kad neko može da se povredi na zagrevanju, ili da se desi nešto kao pred meč sa Novosađanima. Uspeo sam nekako da se pripremim u glavi, rekao sam sebi “šta bude – biće”. I bilo je dobro. Podržavali su me svi pre i tokom meča, posle su prišli i čestitali. Ali, treba ostati na zemlji i vredno trenirati. Spreman sam da čekam novu šansu.

Čukarički je ostvario treću pobedu, čini se najteže izvojevanu ove sezone, uz mora se priznati ne baš najbolju igru.

- Teška utakmica i važna pobeda, za klub, sve ostale momke i za mene lično. Bila su nam potrebna ova tri boda pred meč sa Zvezdom. U narednom kolu na gostovanju šampionu nemamo šta da izgubimo, taj meč je veliki motiv za sve nas, ako pobedimo idemo bar još jedno mesto napred. Ako ne, glava gore, idemo dalje.

Šapić je za Čukarički debitovao 27. marta 2016. godine, tada je ušao sa klupe u poslednjih desetak minuta susreta. Bila je to nagrada za fantastične rezultate u omladinskoj kategoriji, kad je bio kapiten šampionske generacije Brđana, potom je nastupao i u UEFA ligi mladih.

- To je sjajan period moje karijere, sa Mihajlom Jurasovićem, bio nam je šef. U drugom delu sezone u Omladinskoj ligi ostali smo sa samo 13-14 igrača, niko nije verovao da uopšte imamo šanse, niko nas nije ni pominjao među konkurentima za titulu, svi su proglašavani favoritima sem nas. Bio je Stefan godinu dana i u mlađim kategorijama Partizana, pre i posle toga u Žarkovu, ali je on bez ikakve dileme “dete Čukaričkog”.

- Počeo sam da treniram fudbal na nagovor oca u školi fudbala “Žarkovo”, inače sam iz tog dela Beograda. Godinu dana sam kao klinac bio u Partizanu, pa se vratio u Žarkovo, i od 2009. godine sam u Čukaričkom, baš sam dugo ovde. U jednom trenutku me je visina malo sputavala, ali uspeo sam da se naviknem, uz dosta truda i rada, stabilizovao sam tehniku i ostale fudbalske elemente. Kad me ljudi vide, govore mi zbog visine da nisam za fudbal, ima i omalovažavanja, za mene je to motiv više da dokažem svima da greše.

Kakav si u košarci?

- Volim košarku, pratim taj sport, uvek su me zvali i da igram basket. Ipak, fudbal je prva ljubav. Ima dosta igrača moje visine koji uspešno igraju fudbal, eto Mertezaker na primer, sa 198 santimetara. Ipak, moj uzor je Pol Pogba, volim njegov stil igre, bez njega Mančester junajted ne može da funkcioniše.

Istakao je Šapić i vreme provedeno na pozajmici u Sinđeliću, gde je sticao preko potrebno iskustvo.

- Godinu i po dana na pozajmici i igranje u Prvoj ligi su mi zaista mnogo pomogli. Nema velike razlike, osim što se Super ligi više igra fudbal, a u nižem rangu se više forsira tuča.