Fudbaleri Rome ove sezone stigli su do polufinala Lige Šampiona i tu su eliminisani od strane Liverpula. Nisu Rimljani imali ni sreće a bilo je i diskutabilnih odluka sudija u oba susreta. Međutim, ovakav rezultat niko od Rome nije očekivao a za njega je najzaslužniji Euzebio Di Frančesko.

Di Frančesko je rođen u Peskari 1969. godine. Fudbalsku karijeru počeo je u Empoliju a najsjajnije poglavlje u igračkoj karijeri imao je baš u Romi. Dio veznog reda ''Vučice'', Euzebio Di Frančesko je bio od 1997 pa do 2001. godine i u tom periodu osvojio je i Skudeto 2001. godine. Takođe, partije u Romi donijeli su mu i status reprezentativca Italije. Nakon odlaska iz Rome, igrao je još za Pjaćencu i Ankonu, da bi u Peruđi završio igračku karijeru.

Trenersku karijeru Di Frančesko je započeo u Lanćianu. Kasnije je bio trener Peskare i Lećea a 2012. preuzima Sasuolo. Ostalo je što bi se reklo istorija. Kada je Di Frančesko došao u Sasuolo, oni su bili u drugoj ligi. Međutim, već u prvoj sezoni uveo je Sasuolo u Seriju A. Pod njegovim vodstvom, Sasuolo je igrao predivan fudbal u Seriji A. Udarna igla ekipe bio je fenomenalni Berardi ali i ostali su igrali sjajno. Uvijek su igrali na gol više i bili su pravo osvježenje za Seriju A.

Svake sezone su bili sve bolji. Igrali su atraktivan fudbal i privlačili su pažnje gledalaca. U sezoni 15/16, potpuno su ''kliknuli''. U toj sezoni Sasuolo je igrao najbolji fudbal pod vodstvom Di Frančeska. Igrali su sjajno cijele te sezone i na kraju su izborili kvalifikacije za Ligu Evrope. U plej ofu su izbacili Zvezdu i igrali su grupnu fazu. Protekla sezona nije bila na toj razini ali je Sasuolo igrao konstantno sjajan fudbal.

Euzebio je od drugoligaša napravio ekipu koja je stabilan prvoligaš i tim koji je konkurent i onim najjačim ekipama na ''čizmi''. Bilo je samo pitanje vremena kada će doći ponuda ''većeg'' kluba. Ljetos je ona došla i Di Frančesko se vratio na mjesto najvećeg uspjeha u igračkoj karijeri. Vratio se u svoju Romu ali ovaj put kao trener ekipe.

Roma je godinama unazad ekipa od koje se očekuje da napadne titulu u Italiji ali nikada nisu bili spremni za konačan korak. Spaleti, Luis Enrike, Garsija pa opet Spaleti ali niko od tih trenera nije mogao da donese Skudeto. Imala je Roma i dobre ekipe i sjajne igrače ali jednostavno su pucali pod pritiskom. Psihološki nisu bili nikada dovoljno jaki za ključni korak. Takođe, na kraju prošle sezone oprostio se i veliki Frančesko Toti i Roma se našla na novom početku.

Di Frančesko je preuzeo tim. Za sportskog direktora imenovan je Monči, koji je radio sjajan posao na toj funkciji u Sevilji. Takođe, Toti je dobio svoju funkciju i ostao je blizu ekipi. Međutim, sve njih je čekao strašan posao. Za velike stvari potrebno je vrijeme. Potrebno je strpljenje da se izgradi sistem. Ali kako od navijača nakon toliko godina razočaranja tražiti još strpljenja ? Romini navijači su najfanatičniji navijači u Italiji. Sa nevjerovatnom emocijom su uz svoj klub. Kad su uzeli titulu sa Kapelom 2001, godine, sam Kapelo je rekao da su navijači nekoliko mjeseci po Rimu slavili tu titulu. Kad imate armiju koja toliko obožava klub, teško im je objasniti da moraju još čekati na lijepe dane i uspjehe.

Bilo kako bilo, proces je ljetos krenuo. Di Frančeska je dočekala ekipa koja je imala talenta ali malo igrača svjetske klase. Pored toga, imali su problema sa finansijskim fer plejom i moralo je da dođe do prodaje nekog bitnog igrača. Bilo je pitanje Naingolan ili Salah a na kraju su odlučili da prodaju Salaha. Sada to djeluje kao jedna od većih grešaka u istoriji fudbala ali tada to i nije djelovalo tako. Salah nije igrao ni blizu kako igra u Liverpulu i Naingolan je pružao pet puta bolje partije.

Trebalo je za malo para dovesti što bolje igrače. U ekipu su stigli Kolarov, Šik, Under, Karsdorp, Mendez, Defrel te Pelegrini. Međutim, navijači nisu bili zadovoljni jer su očekivali bolja pojačanja. Činjenica je da Roma nije nešto previše dobila sa ovim pojačanjima i i dalje su ostali sa dosta limitiranim sastavom.

Sezona je počela dosta dobro. Roma je igrala sjajno i u Seriji A i u Ligi Šampiona. Međutim, kada je došao decembar, osjetili su se prvi problemi. Roma se mučila i nisu imali rešenja u napadu. Bilo im je teško da postignu gol. Dosta su bodova gubili u decembru i januaru na uslovno rečeno ''malim'' utakmicama i time su ispali iz trke za Skudeto.

Ali ovo nije bilo neočekivano. Romin tim nema toliko zvijezda. Od igrača svjetske klase tu su Džeko, Alison, Kolarov i Naingolan. Manolas nekada odigra briljantno a nekada na nivou poluprosječnog igrača, Strotmana su povrede uništile. I dalje on zna da odigra sjajno ali nije to onaj Strotman koji je nekada bio. Takođe, Peroti i El Šaravi igraju toplo-hladno, Under i Šik su zalog za budućnost. To je sve prosjek pogotovo ako govorimo o Ligi Šampiona.

Kada je Šahtar dobio Romu u Donjecku, djelovalo je da neće Rimljani ni osminu finala proći. Uspjeli su teškom mukom da dobiju Šahtar u Rimu i prošli su dalje. Nisu imali sreće u žrijebu i otišli su na Barselonu. U Barseloni su se držali do 37. minute a onda autogolom De Rosija, Barsa je povela. Kasnije je i Manolas dao autogol a Barsa je stigla i do ubjedljivih 4-1. To je djelovalo da je gotovo i da je revanš formalnost. A onda je Euzebio Di Frančesko pokazao kakav je majstor.

Revanš u Rimu je počeo idealno jer je Roma preko Džeke rano povela. Na 2-0 iz penala povisio je De Rosi. Kada je Manolas pogodio za 3-0 na desetak minuta do kraja, ''Olimpiko'' je proključao. Na kraju je Roma saćuvala prednost i napravila jedan od najvećih preokreta u istoriji fudbala. Taktika Di Frančeska je bila izuzetna. Džeko i Šik su jako rijetko zajedno igrali do tog susreta a taj meč su počeli u tandemu. To je bilo taktičko iznenađenje Di Frančeska. oFanzivnom igrom konstantno je stvarao probleme Barseloni. Sredina Rome je bila sjajna i De Rosi, Naingolan i Strotman su uništili Barsine čarobnjake u veznom redu. Taj susret pokazao je koliko je Roma pogodila sa trenerom.

U polufinalu su ukrstili koplja sa Liverpulom. Tu se pokazalo koliko je Roma psihički postala jaka. Roma je gubila sa 5-0 u Liverpulu ali se nije predala. I Di Frančesko i igrači su dali sve od sebe da smanje i uspjeli su na kraju da dođu do 5-2. Revanš je počeo greškom Naingolana i golom Manea. Roma nije odustala i izjednačila je. Poveo je Liverpul i sa 2-1 ali Roma se opet predala nije. Preko Džeke došli su do 2-2. Onda se desio sporni trenutak. Na nekih 25 minuta do kraja, Arnold igra rukom u kaznennom prostoru. Skomina je morao da mu da crveni i da svira penal ali to nije uradio. Da je Roma tada došla do 3-2, ko zna šta bi bilo. Međutim, čak ni tada odustali nisu i preko Naingolana su došli do 3-2. U poslednjoj minuti Naingolan iz penala pogađa za 4-2. Ali ipak vremena za potpuni preokret nije bilo.

Romu pratim dugi niz godina. I nikada nisu psihički bili jaki. Bili su dobri ali bi pukli kad bi trebali da urade pravu stvar. Sada je Euzebio od njih napravio psihološkog monstruma koji je jak do iznemoglosti. Istina sada nisu uspjeli da uđu u finale ali pokazali su nevjerovatan karakter. Sada nisu napravili čudo ali ako ovako nastave to čudo će se desiti. Iz prosječne ekipe, trener je izvukao maksimum a sa par transfera prave stvari tek slijede.

Na kraju krajeva Monči je sa Seviljom dugo stvarao pobjednički tim. I njemu i Di Frančesku je ovo tek prva sezona. Ako se po jutru dan poznaje, Romu čekaju sjajne stvari u budućnosti. Uz 3-4 prava pojačanja, ovaj tim će biti spreman da konkuriše za trofeje, kako u Italiji tako i u Evropi. Navijači ''Vučice'' zaista sa otpimizmom trebaju na budućnost gledati.

Foto: IndianEexpress