---

Poluvreme utakmice Slavija – Vitez (0:1) bilo je veoma vatreno. To se pre svega odnosi na atmosferu u svlačionci domaćeg tima. Primili su gol praktično u poslednjoj sekundi prvog poluvrmena,pa je nervoza i ljutnja bila očekivana. Neočekivano je bilo da neki članovi uprave Slavije, po nekom starom običaju primenjivanom u ranijem periodu,krene u svlačionicu. Trener Darko Vojvodić im nije dozvolio da se obraćaju igračima i pokazao im izlazna vrata, ova nemila situacija kulminirala je odlukom Branislava Arsenijevića da ostavi igrače na cedilu. Nervozan, ljut zbog rezultata, saopštio je šefu stručnog štaba da neće da igra u nastavku, spremio se i napustio stadion. Potez koji, jedan iskusan igrača kakav je Arsenijević, nije smeo nikako da napravi. Prvo je pogazio dres Slavije,a nakon toga oštetio ekipu i ostavio je na cedilu!!!! Uradio je to u afektu,ali ga  to ipak ne opravdava!!!!! Bilo je vidljivo već tokom prvih 45 minuta da je Branislav Arsenijević bio veoma nervozan. Prigovarao je saigračima, ljutio se na njih, tražio veći angažman. Borio se on, to nema dileme, pokušavao nešto da popravi,ali nije išlo...!!!! Na kraju je povukao potez koji nikako nije smeo….. Okrnjio je svoj ugled sportiste i čoveka kojem je Slavija dala priliku za afirmaciju. Nije u tom klubu sigurno mogao zaraditi novac,ali je iz njega otišao u Sarajevo,a onda u inostranstvo. To je učinio zahvaljujući pre svega svojim igračkim kvalitetima,ali doprinos Slavije sigurno nije mali….. Odlukom da svojevoljno napusti teren, najviše je naudio sebi,ali i timu i saigračima!!! Nije Darko Vojvoidć imao pravo rešenje na toj desnoj bočnoj defanzivnoj poziciji. Morao je na nju Denis Čomor,a u igru je ušao Emir Zeba. Ove prinudne rokade nisu donele ništa dobrog Slaviji. Da je ostao u igri do kraja, možda bi se ekipa iz Istočnog Sarajeva izvukla iz rezultatskog minusa. Možda bi poslao Arsenijević neki upotrebljiv centaršut, možda bi onim svojim dugim ubacivanjem iz auta omogućio da se stigne do gola...Možda????!!!!! To se  neće nikada saznati, a da je pogrešio Arsenijević je shvatio odmah po okončanju susreta… Poslao je sms poruke onima kojima je trebao i izrazio žaljenje zbog urađenog!!! Konstatovao je da je bio frustiran i iziritiran igrom pojedinih saigrača koji nisu ušli u meč svom snagom . Verovatno je Branislav Arsenijević bio i umoran. Igra konstatno od starta sezone,a imao je dužu pauzu. To sve možemo da prihvatimo, ali nema opravdanja što je ostavio saigrače na cedilu….. Verovatno mu je, čim je slao sms poruke,  jasno da je to bilo poslednje što je trebao i smeo da uradi. ostaje mu sada da se izvini- pre svega saigračima, treneru koji je bezrezervno verovao u njega  i - naravno Slaviji!!!! Jer, svi u klubu i oko njega su prolazni,a Slavija bi –trebala- da je večna!!!! Da bude fudbalska i sportska institucija Istočnog Sarajeva…. Klub sa kojim niko neće i nema pravo da se igra!! Potez Branislava Arsenijevića treba da bude nauk ostalim igračima i generacijama koje dolaze….. Slavija se nikada ne napušta, ne ostavlja!!!!!!!