U vremenu kada nam je sve dostupno, a malo toga sveto, retki su trenuci iz kojih možemo da crpimo pozitivnu energiju ili doživimo radosne trenutke. Bez obzira o kojoj vrsti ljudskog stvaralaštva se radilo.

Fudbal na ovim prostorima deli sudbinu društva, malo je onih istinskih primera izvornih vrednosti s kojima možemo da su susretnemo i koji nam probude veru u budućnost da sve propalo nije i da neće.

Fudbalski klub Krupa, aktueni šampion Republike Srpske u godini koja je na izmaku bio je istinski reprezent onoga što nazivamo bolja budućnost, fudbalska perspektiva ili pozitivan primer. Nakon istorijskog uspeha, osvajanja titule u Republici Srpskoj i plasmana u Premijer ligu BiH veliki klub iz malog mesta – Krupe na Vrbasu i u elitnom rangu je pokazao da ništa slučajno nije. Bar u fudbalu slučajnosti nema! Paralelno sa takmičarskim uspesima i dostojnom reprezentovanju fudbala Republike Srpske na sceni dejtonske zemlje u kanjonu Vrbasa je izrastao moderan sportsko-rekreacioni kompleks na kojem bi mogli da pozavide i mnogi evropski klubovi visokog rejtinga. Agilni čelnici Krupe, predvođeni braćom Ilić, Draškom, Draganom i Dragomirom imali su jasnu viziju - kako, šta i gde – pa su danas redak primer koji može da posluži mnogima, na koji način se, u teškom vremenu, može i mrvom entuzijazma, odnosno zrnom pozitivnog fudbalskog shvatanja doći na veliku pozornicu na kojoj se dele različite karte – adutske i luzerske.

Krupljani trenutno u svojim rukama imaju desetak aduta u vidu mladalačkog igračkog bogatstva, koji garantuju sigurnu budućnost, što ih ostavlja u igri sa velikima. To nije mala stvar kada na fudbalske utakmice dođe više ljudi nego što stanovnika ima mesto u kojem se taj stadion nalazi, a gosti su takve veličine poput Željezničara, Zrinjskog, Sarajeva, Slobode, Čelika, Širokog Brijega... Ajdin Redžić, Elvir Koljić, Miljan Ljubenović, Aleksandar Vukotić, Nikola Dujaković, Irfan Jašarević, Mladen Ilić, Perica Guskić, Slobodan Milanović, Uroš Mirković... fudbalsko su bogatstvo Krupe, potvrđeno je u većini utakmica premijerligaškog ranga. Oni su stasali uz trenera Slobodana Starčevića, na njih je preneo germansku disciplinu sa stažiranja u Frajburgu, fudbalsku upornost koju gaje Nemci, ali i karakter ljudskosti po kojem i sam, kao čovek i stručnjak, živi i bitiše, stečen na podneblju grmečko-kozaračkom. Krupa jeste klub iz malog mesta, ali poseduje parametre za veliku fudbalsku scenu.

To se posebno odnosi na profesionalizam i organizacionu perfektnost jer u današnje vreme ne dugovati nikome i ništa je pravo remek-delo, umeće za Ginisa. Tu treba dodati i činjenicu da talentovani dečaci, ovde kod nas, jedino u Krupi na Vrbasu ne moraju da plaćaju članarinu kako bi trenirali i učili, odnosno dokazivali svoj potencijal. Sve gornje teze dokazane su još jednim parametrom - Krupa je jedan od retkih premijerligaša, možda i jedini, koji nije kažnjen od strane neprikosnovene i netolerantne Disciplinske komisije Fudbalskog saveza BiH minule jeseni.

Da je još klubova kao što je Krupa, odnosno njenih čelnika, igrača i trenera, vera u fudbal ovdašnji bila bi mnogo veća. Školski primer kolektiva u kojem se zna ko šta radi, šta mu je zadatak i kakva mu je odgovornost, organizaciono je sve složeno po najvišim standardima. U takvim okolnostima uspeh je zagarantovan.

Kad može bugarski Ludogorec, zašto ne bi mogla i srpska Krupa? Da bude veliki klub iz malog mesta?! Ponos, ne samo Krupe na Vrbasu već cele Republike Srpske. I uzor svima onima koji misle da će sve doći samo od sebe, pod podrazumevanjem.

Krupljani najbolje znaju kakvim trnovitim putem su stigli na fudbalski pijadestal. Bez toga nema ni slave.