Tomašević nosi izuzetno lijepe uspomene iz Irana

Nemanja Tomašević, fudbaler iranskog Gol Gohara, govori za SportDC o svom iskustvu u Iranu i evakuaciji iz ove države.

Fudbaler Gol Gohara Nemanja Tomašević ističe da je sve djelovalo najnormalnije do vikenda. U četvrtak su igrali utakmicu protiv Tractora u Tabrizu, bili u vrhu tabele, a onda je krenuo haos.

- Mi smo do četvrtka funkcionisali najnormalnije, imali utakmicu u četvrtak u Tabrizu vratili se nazad u Teheran, bili u vrhu tabele.. U subotu ujutru je to krenulo i čitav dan smo bili u stanovima, govori nam Nemanja Tomašević, koji se brzo evakuisao iz Irana.

- Išli smo autobusom, naši stranci iz našeg kluba, zajedno sa strancima iz Persepolisa koji je najveći i nauticajniji klub. Putovali smo 15-16 sati, otišli na granicu sa Turskom, tamo prešli granicu, otišli do jednog bližeg grada, Vana, tu malo odmorili, odatle za Istanbul, iz Istanbula za Sarajevo.

Ističe Tomašević da ništa nije slutilo da će se ovako nešto početi dešavati u Iranu. 

- Ja sam bio u Teheranu, tu je Fsve i krenulo. Nismo imali nikakvih informacija da će nešto biti. Bili su ti neki pregovori u toku između te dvije-tri države. Kažem, mi smo funkcionisali najnormalnije, kao i svaki drugi dan. Nikakvih problema nije bilo, niti naznaka da će nešto biti. Onda su krenuli ti problemi i mi smo u hodu rješavali šta i kako dalje.

Ne zna Tomašević šta dalje slijedi i kakva je njegova bliža budućnost što se tiče fudbala.

- Dosta me ljudi to pitalo. Iskreno, ni ja sam ne znam, ni zakonski kakva je procedura, da li FIFA tu šta treba da kaže, da proglasi kakvo je stanje, da li se ugovori poništavaju, da li imamo pravo registracije za novi klub. Čekamo da mi advokati jave i da onda vidim šta je činiti sa mojom fudbalskom karijerom.

Ima Tomašević samo riječi hvale o ovih pola godine provedenih u Iranu, o saigračima, klubu i narodu u Iranu.

- Ja sam tamo od avgusta, vjeruj mi ja ono što sam se od početka raspitivao i što sam znao prije, nisam bio nešto oduševljen, razmišljao sam kako će biti. Onda sam otišao tamo i potpuno sam promijenio mišljenje. Ljudi su mi pružili takvu podršku, ništa mi nije nedostajalo. Imao sam sreću da je vrhunska ekipa, momci vrhunski. Ljudi zaposleni u klubu ekstra. Tako velikodušni ljudi, da ja to ne mogu opisati. To je ostavilo pozitivan utisak na mene i stvarno mi je žao što se sve ovo dešava i da će što prije ovo da prestane, da ljudi prestanu da se pate i da žive normalno.