Bogdan Turudija/Foto Novi list

BEOGRAD – Bogdan Turudija pripada onoj generaciji fudbalera koji su pozlatili istoriju OFK Beograda. Zbog ostvarenih rezultata, ponašanja na terenu i izvan njega, postali su „romantičari sa Karaburme“.

Sedamdesetih godina prošlog veka, nedeljom je slabo ko radio. Zapravo, radili su vozači u gradskom prevozu, radili su dragstori, policajci, dežurni u hitnim službama, radili su radio – reporteri, pa su kombinovani prenosi bili poslastica za mnoge. Turudija, Zec, Santrač, Lukić i Petković – kao juče da je bilo na vetrovitoj Karaburmi kada je napadačka fudbalska petorka s brojevima od 7 do 11 uveseljavala mnoge.

Bogdan Turudija nanizao je 77 godina, neka ih bude još ko zna koliko.

„Otišao sam davno iz svoje zemlje. Godine 1976.otišao sam u Francusku, pa u Ameriku , onda u Kanadu, pa u Belgiju. To je bilo pre 45 godina. Danas živim u Belgiji, a odem i do Rijeke, u Hrvatskoj. Tamo imam stan, i nekoliko prijatelja“, priča Turudija.

Iza njega je duga i plodna igračka karijera. Nastupao je protiv Dragana Džajića, Slobodana Santrača ili igrao sa njim, Joška Skoblara, pamte se i Bobi Mur, Đorđe Kinalja, Karlos Alberto, Gerd Miler, Johan Krojf, Franc Bekenbauer. Fudbal nije samo igra. On je pokret koji povezuje i spaja ljude do kraja života.

„Slažem se. Pre poznate navale, igrao sam sa Milošem Milutinovićem i Dragoslavom Šekularcem, čini se da je to bilo 1968.godine. Dakle, ja, Milutinović, Santrač, Šekularac i Petković. To je interesantno zato što sam igrao sa tri selektora: Milutinovićem, Santračem i Petkovićem. To je detalj koji je večno ostao u uspomeni. Kasnije je došla ona navala romantičara koja je trajala sedam godina“, pojašnjava Bogdan Turudija.

U Loznici je rođen 30.juna 1948.godine, ali je karijeru započeo u OFK Beogradu i tu izrastao u istinskog asa. Za „romantičare“ odigrao je 274.zvanične utakmice, postigavši značajan broj golova. Turudija je šesti igrač kluba sa stare Karaburme po broju odigranih utakmica.

„Mislim da je teško izdvojiti. Rekordan broj gledalaca od 30.000 i još 15.000 ostalo je ispred kapija, meč protiv Partizana. Za crno – bele branio je Ćurković, završeno je 1:1. Ja sam postigao gol. Inače, nač golgeter bio je Santrač, svi smo išli na njega, bio je najbolji golgeter u Jugoslaviji tada, ali i mi ostali smo umeli dati golove kada je važno. Drag mi je i gol u Pragu, u evropskom meču, savladao sam čuvenog Viktora. Lepe uspomene“, govori Turudija.

Mnogi su redovno gledali njihove utakmice, a glumci su bili najredovniji posetioci: Ljuba Tadić, Ljubiša Samardžić, Milena Dravić, Dragan Nikolić... I fudbaleri OFK Beograda odlazili zbog njih u pozorište.

„Ljubiša Samardžić, naš Smoki, bio je i predsednik našeg kluba. Dolazili su da nas podrže, a onda smo mi odlazili da se revanširamo u Atelje 212. Tada je OFK Beograd bio u modi, dolazili su i navijači Zvezde i Partizana. Praktično, beogradski klub. Romantika je sve povezivala“, nastavlja Turudija

Tokom inostrane karijere nastupao je u Francuskoj, Belgiji , Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi.

„Drugo je to vreme bilo. Prvo vojska, pa čekanje da odete u inostranstvo. Petković i Kiro Dojčinovski bili su sa mnom u Francuskoj. U Americi mi je predsednik bio Milan Mandarić, a saigrač mi je bio bivši Partizanov centarhalf Blagoje Paunović. Čast svemu, najlepše momente doživeo sam u OFK Beogradu“, priznaje Turudija.

I njegovo vreme nudilo je svoje idole u sportu. I njemu su pojedinci bili primer, mera, zvezda vodilja.

„Meni je u ono vreme bio na prvom mestu Johan Krojf, igrao sam protiv njega u Americi. Ipak, Rajko Mitić, Stjepan Bobek, pogotovo Miloš Milutinović, pa moj veliki prijatelj Josip Skoblar. Dakle, imao sam više idola“, otkriva on.

Često Bogdan Turudija ponavlja da je u OFK Beogradu igrao sa Milošem Milutinovićem i Dragoslavom Šekularcem. Ne čudi, oba su neponovljivi.

„Mi smo 1966.godine pobedili Dinamo sa 6:2 i osvojili kup Jugoslavije. Tada je Milutinović bio tehniko kluba. Vani su otišli Skoblar i Samardžić. Mladi smo bili Petković i ja. Sezona 1967/68.bila je slaba za nas i onda se Milutinović aktivirao. Pozvao je Šekija i izvukli smo sezonu. Kada je 1969.godine došao Gojko Zec, Šeki je otišao, Milutinović je prestao igrati, nastupile su za nas godine konsolidacije“, priseća se Turudija.

Sedamdesetih godina okršaji protiv klubova „velike četvorke“ bili su istinska poslastica. Zvezda protiv OFK Beograda nije znala za trijumf punih osam godina. Bedili su, na primer, Hajduk u Splitu sa 3:0.

„Ja kada o tome govorim, da nas Zvezda nije pobedila osam godina, mnogi budu u čudu. U Zvezdi Džaja, Žota Antonijević, Vojin Lazarević... A u Splitu je kod Tomislava Ivića bilo teško radovati se. Mi smo pobedili sa 3:0. To je bio OFK Beograd. Međutim, umeli smo izgubiti od Sutjeske, Slobode, Olimpije...“, analizira Turudija.

Ne prizivaju zaborav ni mečevi OFK Beograda na međunarodnoj sportskoj sceni Srušili su svetskog šampiona Fejnord, da su sve, i Holanđane i Jugoslovene, ostavili u neverici.

„To je bilo za nezaborav. Tako se nešto teško može ponoviti. Odemo u Roterdam protiv velikog Fejnorda da odigramo kako možemo, a nakon dvadeset minuta vodili smo sa 2:0, pa nas je domaćin pregazio i poveo sa 4:2, da bi u finišu Dane Stojanović dao gol za 4:3 za njih. U revanšu smo mi pobedili sa 2:1.Trener je bio čuveni Austrijanac Ernst Franc Hapel. Igrali smo sa Panatinaikosom koji je godinu ranije izbacio Zvezdu iz Kupa evropskih šampiona. Trener je bio Ferenc Puškaš, pa nam je to imponovalo“, govori Turudija

Nije imao preterane rituale, ali voleo je da odspava pola časa pre svake utakmice.

„Morao sam da odspavam pola sata pre utakmice. Tako sam uvek radio, da se malo opustim. Ne znam da li je to ritual ili neka posebna navika, ali tako je bilo“, govori Bogdan Turudija.

Uvek biranim rečima govori o Jošku Skoblaru, a za Tomislava Ivića smatra da je trener najviše klase.

„To je moj veliki prijatelj bio. Često sam u Rijeci. Tamo je trener svih trenera Ćiro Blažević. Čast njemu, ali za mene je najveći trener sa eks-ju prostora Tomislav Ivić. Družili smo se i u Belgiji, pratio je često Luku Peruzovića u Anderlehtu. Odlično smo se poznavali, bio je ispred svog vremena“, tvrdi Turudija.

Nije se u njegovo vreme zarađivalo kao danas ,bez 27.ili 28.godine nije se moglo vani,  ali u fudbalu ima još vrednosti: prijatelji, drugari, putovanja...

„Nama je to ostalo. Nema poređenja sa današnjim ostvarenjima. Četiri godine potpišete ugovor, pa ima vremena za izgradnju pravih prijateljstava. Sada budu mesec ili dva i odoše vani. Vrednosti iz  mog vremena ostaju za sva vremena. Materijalno bude i prođe, ali prijateljstva i drugarstva ostaju za sva vremena“, zaključio je Bogdan Turudija.

Nekada je OFK Beograd bio voljen, cenjen i u modi. U svojim redovima imao je brojne priznate i poznate asove. Ona petorka sa početka ovog razgovora pamtiće se za sva vremena U tom fudbalskom kvintetu koji je izvodio razne arije sa loptom, prvi po redu „glas“ bio je Bogdan Turudija.

Živa legenda u svakom vremenu...

Turudija iz igračkih dana, foto fejsbuk