Proteklih dana slušali smo žalopojke pojedinaca iz Rukometnog kluba Borac, Banja Luka i njihov plač nad sudbinom nekadašnjeg šampiona Evrope. Bilo je to o čemu oni pričaju  prije skoro pola vijeka, pa se pozivati na tu činjenicu i naglašavati kako se gasi nekadašnji velikan je tužno i žalosno.

Odavno je taj evropski šampion ugašen, samo niko nije rekao ljudima u klubu da onaj Borac više ne postoji.

Sada imamo jedan slab rukometni kolektiv koji se godinama urušavao, a mi godinama slušali o VELIKANU.

Moralo se to završiti kako se završava. Borac je upao u Vrbas i nema ruke spasa. Zašto? Pa oni koji su ga doveli u ovu poziciju su odavno napustili klub. Podnijeli ostavke i što se njih tiče tu je kraj. Za njih Borac više ne postoji. Bio im je bitan zbog biografije, da mogu da kažu da su bili članovi Borčeve uprave i ništa više od toga. Pa većina njih ne zna ni rukometna pravila, a ne nešto drugo.

Bili su u klubu dok je bilo novca ili dok je dolazilo u klupsku kasu. Bilo bi zanimljivo vidjeti konačne cifre Borčeve? Koliko je novca došlo od Republike Srpske i ostalih institucija?  Znamo da su čelnici Borca plakali, molili i dobijali od republičkih i gradskih institucija. To im je uvijek bilo malo.

Da li su se oni ikada upitali koliko dobijaju ostali klubovi? Oni koji nisu iz Banja Luke i koji su daleko od izvora. Mnogi su dobili 0! Možda je bolje riječima, NULU!

To sa klubovima iz kako mnogi vole da kažu najvećeg grada Republike Srpske nije slučaj. Zavlačili su ruke u kasu Republike Srpske. U gradsku su i mogli! Banjalučki su klubovi.

I sada kad je dogorjelo  do noktiju opšta bježanija sa Borčevog broda. Posljednji je otišao Vladimir Branković koji je u obrazlažući odlazak sa pozicije direktora kluba rekao da je trebao da ode davno.

Moramo biti iskreni i reći da smo mu to mi i predlagali, a da on to nije shvatio dobronamjerno. Mislio je najbolje Borcu, ali je sebi natovario ogromnu odgovornost. Nosio je  klub koji sem igrača i trenera nije imao ništa više. Ni klupskog rukovodstva, a ni neku jaku  klupsku infrastrukturu. Branković nas nije  poslušao, danas bi mu, ako ništa drugo , bilo lakše. U onim vremenima kad smo mu sugerisali lako bi bilo naći direktora. Danas svi bježe glavom bez obzira.

Sutra Borac treba da igra premijerligašku utakmicu, ali…Nema novca za autobus, za utakmicu drugog tima u šampionatu Republike Srpske. Nema, prazna kasa…

Da li će se neko nasekirati. Neće niko, čak ni ovi iz Banja Luke, ''strašni'' sportski radenici…Sakriće se da bura malo mine, a ovi dalje iz Banja Luke će reći….

E to nije za medije. Barem ne kod nas. Ima onih koji bi napisali, a mi nećemo.

Samo ćemo reći bio jednom jedan šampionski klub! Bio!

P.S.

Mogli ste sa Mladenom Bojovićem, Bakerom mnoga toga riješiti, ali nije vam odgovarao! Zato jeste sada Srbiji!