Petar Pepi Georgijevski, Foto: M.Rašić

SKOPLJE – Petar Georgijevski bio je fudbaler sredine terena. Punih 9 godina proveo je u Vardaru. Danas je deo te porodice. Ističe da u Severnoj Makedoniji ima talenata, ali da su preambiciozni roditelji često teret fudbalske mladosti.

Vardar mu je ispunio godine, bio smisao života, a on njemu podario vernost , pa su zajedno dosezali brojne radosti. Igrao je i u Francuskoj, ubeležio jedan meč za reprezentaciju Jugoslavije.

Rođen je u Bitolju ,16.maja 1960.godine. Preko Pelistera obreo se u Vardaru.

„Da, bio sam kao dečak u Pelisteru. Na zahtev Stjepana Bobeka došao sam u Vardar, 1980.godine. Tada je bio u klubu Zoran Banković. Igrali smo zajedno“, priseća se Pepi Georgijevski.

U Vardaru je proveo punih devet godina. Čak je 1987.godine bio šampion Jugoslavije, ali drugi su kasnije hteli da bude drugačije. Ta titula kruna je njegove karijere.

„Te godine nisam nastupao za Vardar. Tada sam bio vojnik. Što se Vardara tiče, to je njegovo najveće dostignuće u fudbalu“, priča on.

Vardar je osamdesetih godina prošlog veka umeo da ispraši zagrebački Dinamo, da pobedi Partizan, Crvenu zvezdu, Hajduk. Nikog se nisu plašili.

„Tako je. Sećam se utakmica protiv tih klubova. Pamtim da smo Partizanu dva puta dali po pet komada u Skoplju. Nikog se nismo plašili. Najdraži mi je trijumf protiv Partizana. Draga mi je pobeda nad zagrebačkim Dinamom u Tetovu od 2:0. Svoju draž ima i trijumf u Skoplju protiv Crvene zvezde od 1:0. Ima puno tih momenata“, ističe Pepi Georgijevski.

Bilo je trenutaka kada se tugovalo.

„Najviše sam tugovao zbog fudbala kada sam bio povređen. Pauzirao sam sedam meseci od povrede kičme. Uh, to je bio pakao u mom životu. To ne mogu da zaboravim“, priča on.

Vasil Ringov, Darko Pančev, Vujadin Stanojković, Dragi Kanatlarovski, Ilija Najdoski,  Toni Savevski, golman Grošev, Pepi Georgijevski... Zaista, mnogo zvučnih imena. Družina za poštovanje.

„Tako je. Mi smo imali mnogo jak tim. Uprava nas nije mogla pratiti, jer ranije su se stalno borili za opstanak. Međutim, imali smo tim za sam vrh tabele jugoslovenske prve lige“, napominje Georgijevski.

Ima preko 300 mečeva odigranih u crveno-crnom dresu. Bilo je i golova.

„Odigrao sam za Vardar oko 350 utakmica. Od svih golova, a bio sam vezni igrač, najdraži mi je onaj protiv Partizana. On me je učinio srećnim, posebno ushićenim“, priznaje Georgijevski.

Dve sezone proveo je u Francuskoj.

„U pečalbi je bilo daleko teže nego kod kuće. To svi igrači koji su prošli moj put znaju da je tako. Od stranaca se uvek tražilo daleko više nego od domaćih igrača. Nije taj hleb iz pečalbe tako lak. Stranac mora da pruža sve od sebe“, naglašava on.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je jedan meč, 12.septembra 1984.godine u Glazgovu protiv Škotske. Možda je moglo biti više nastupa za tadašnje „plave“.

„Ne znam. O tome su odlučivali tadašnji selektori. Igrao sam u Glazgovu, selektor je bio Miloš Milutinović. Poveli smo golom Fadilja Vokrija, ali doživeli smo fijasko, izgubili smo sa 6:1. Od tada su igrači iz tog tima retko dobijali pozive“, govori Pepi Georgijevski.

Ostao je u fudbalskom sportu. Danas je trener. Kakva je perspektiva makedonskog fudbala?

„Makedonski fudbal ima perspektivne igrače, ali nije kao ranije. Tada se živelo za fudbal. Sadašnje generacije ne razmišljaju tako. Sada misle da sa 16 godina mogu igrati u najvećim svetskim klubovima. Treba biti profesionalac, ne kasniti na treninge, raditi maksimalno ono što se od vas traži. Problem su roditelji, njihove previsoke ambicije. Žele da nakon dva ili tri meča dete im igra u Realu, Milanu, Liverpulu... Treba se,ipak, dokazati. Slično je na svakom pedlju nekadašnjeg jugoslovenskog prostora“, tvrdi Georgijevski.

Vardar je preležao teške bolesti. Očekuje se da ponovo blista i da sve redom pobeđuje.

„Vardar je nekoliko godina bio u velikoj krizi. Sada se vratio u prvu ligu. Mislim da dolaze bolji dani Vardara. Ima još mnogo stvari koje treba srediti. Ja radim kao skaut i u omladinskoj školi sam u Vardaru. Vršim selekciju igrača iz Makedonije koji treba da igraju u Vardaru. Uveli su skauting sistem, mislim da je to dobro, ali treba vremena da bi pokazalo željene rezultate“, nastavlja Pepi.

U kontaktu je sa nekadašnjim saigračima u Vardaru, vidi i čuje povremeno prvotimce drugih klubova nekadašnje Prve jugoslovenske lige.

„U kontaktu sam sa Darkom Pančevim, bili smo saigrači, viđamo se često, drugari smo. Pričamo o fudbalu i Vardaru. Video sam nedavno u Modriči Nikolu Nikića, ljudi ga cene kao fudbalsku legendu. Viđam se sa Najdoskim, Stanojkovićem, Ringovim. Sarađujem sa Zlatkom Tanevskim...“, kaže.

Da sublimišemo: ima talenata na makedonskim prostorima, možda i nekih novih Ringova, Pančeva, Najdoskih, Gerogijevskih....

„Ima puno talenata, ali treba da se sačeka. Mladi pokažu dobru sezonu, pa dođe do oscilacija. Treba uložiti sredstava i napora da mladi treniraju i da se afirmišu“, smatra.

Bio je sa kadetima Vardara u Modriči, na Memorijalu „Dr Milan Jelić“. I takvi povodi povezuju decu, omladinu, zrele ljude.

„Turnir je bio odličan. Prisutni Crvena zvezda i OFK Beograd, mostarski Velež, mi... Vardar će biti počastvovan da i naredne godine dobije pozivnicu. Dobra priča. Deca se dokazuju, trude, povezuju, rađaju se prijateljstva. To treba pozdraviti i podržati“, zaključio je on.

Petru Pepiju Gerogijevskom puno je srce kada se govori o fudbalu, ali to srce ume da ozebe zbog Vardarovih muka u poslednje vreme. Sve što ima svoj početak, ima i svoj kraj, kaže ona naša stara izreka. Biće Vardar kao nov, a Pepi Gergijevski da uživa zbog toga.