Slavni književnik Albert Kami, najmlađi dobitnik Nobelove nagrade, bio je golman Remsa, prvi intervju je i dao kao laureat Nobela upravo na utakmici svog kluba.

Golmanima uvek ima ko da piše; oni su, u svakoj igri, sami protiv svih i obavezno nešto posebno.

Mlađani predsednik Skupštine Grada Banjaluka 25-godišnji Mladen Ilić bio je takođe golman, između ostalog i omladinskih reprezentacija Republike Srpske i BiH, uporedo učio i studirao, danas izrastao u ozbiljnog političara, pleni pristojnošću i odlučnošću, jednostano – drugačiji je od drugih koji svoju političku osobenost grade na buci i halabuci. Baš kao što to čine i prazna kola, drugi bi rekli i prazna glava, kola na kaldrmi, a čovek u javnom životu.
Za razliku od tih i takvih, Mladenove misli i izjave uvek se čuju i sve više pamte kao mudrost mladog, ali već zrelog čoveka. Znajući da je politika i timsko delovanje, baš kao u fudbalu, okružio se istomišljenicima, neki od njih bili su mu i saigrači kad je Krupa bila premijerligaš.

Tako složna ekipa u njegovom kabinetu već sada je omiljena kod brojnih Banjalučana, jer su u svojoj odvažnosti i pristojnosti istovremeno i svesni da je posebna snaga u čoveku, dakle i u političaru, da se sam sebi, umesto drugom, može da nasmeje u lice.

Najslađe je voće, pogotovo u politici, rekao bih i uopšte u javnom životu, progutati tešku reč, od kojih, inače, vrvi banjalučki parlament, u istoj ravni su i vlast i opozicija (čast izuzecima!), neretko ličeći na uličarsku paradu i šaradu. 

“Gospodo”, Banjaluka je oduvek bila gospodski grad, takva treba i da ostane!

Mladen Ilić

Golmanima, što se tiče, u ovom slučaju Mladen Ilić, uvek će imati ko da piše, jer je u svemu drugačiji od drugih.
Biće, ipak, hteo to neko ili ne, da se vaspitanjem svaki čovek, bez obzira na starosnu dob, uzdiže ili unižava; ko šta voli, nek’ izvoli, Mladen Ilić je, svojom voljom, već izabrao da bude upravo drugačiji od drugih, ni na čiju štetu, a za progres i dobrotu svih svojih sugrađana.