Milorad Dodik

U Mostaru i zapadnoj Hercegovini navijaju za Hrvatsku, u Banjaluci i Republici Srpskoj vole Srbiju, kome je onda ostala selekcija BiH

Bosna i Hercegovina je zemlja bez bilo kakve logike, a apsurdnost ove zemlje mogla je da se vidi minulog vikenda u utakmicama kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine. Tugovalo se u Zenici i Sarajevu, u prečniku od oko 70-tak kilometara, ali se zato veselilo u Mostaru i zapadnoj Hercegovini, slavilo u Banjaluci, Krajini i celoj Republici Srpskoj. 
Javna je tajna da se u gradu na Neretvi i Širokom Brijegu navija za “Vatrene”, a u gradu na Vrbasu i Istočnom Sarajevu za “Orlove”. Dragan Čović, lider hrvatskog naroda u BiH bodrio je reprezentaciju Hrvatske sa šalom Zrinjskog na “Poljudu” u Splitu, a Milorad Dodik, prvi čovek Republike Srpske gledao je na televiziji veličanstven uspeh Srbije u Lisabonu i bezgranično slavio. Na stadionu “Bilino polje” nije bilo Šefika Džaferovića, muslimanskog člana Predsedništva BiH, niti Željka Komšića, “hrvatskog” predstavnika koji je izabran bošnjačkim glasovima.
-Neprimetno je prošla neka utakmica reprezentacije BiH. Nemam pojma ni s kim je igrala ni kako je prošla. Ali znam da je igrala Srbija i sve sam podredio da gledam tu utakmicu! Mi u Republici Srpskoj živimo sa istinom i za istinu - izjavio je Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH za emisiju “Oko magazin” na RTS.
Republika Srpska živi za uspehe reprezentativaca Srbije svih 30 godina koliko postoji, od osnivanja na Svetog Stefana, 9. januara 1992. godine, a da uspesi “Orlova” ujedinjuju naš narod pokazali su Milorad Dodik i Aleksandar Vučić koji su se u ponedeljak sastali u Beogradu i uz čašicu dunjevače nazdravili za uspeh Srbije, poželevši plasman, najmanje, u polufinale Mondijala.
Pred nedeljnu utakmicu Hrvatska – Rusija u Splitu, odlučivala je o direktnom putniku na Mondijal u Kataru, a koju je iz svečane lože “Poljuda”  pratio i Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, u Mostaru se dogodio sukob navijača dva premijerligaša Veleža i Zrinjskog. Kod hotela “Ero”, nedaleko od ratne linije razdvajanja, tuklo se oko 200 huligana, a tri osobe su povređenje, jedna teže, zadobila je povrede opasne po život. Kasnije je uhapšeno nekoliko osoba među kojima su bili i huligani koji su u oktobru prekinuli prvenstvenu utakmicu Velež – Borac, a posle toga u tunelu kod Jablanice zapalile automobil sudije Sabrije Topalovića iz Zenice. Pukom srećom izbegao je smrt, kao i njegovi saputnici Adnan Alispahić i Admir Šehović. 

Dragan Čović

Inače, pred svaku odlučujuću i važnu utakmicu “kockaste” reprezentacije u Mostaru se dešavaju navijački neredi, što je posebno bilo izraženo kada su u četvrtfinalu Evropskog prvenstva 2008. godine igrale Turska i Hrvatska. Tako je bilo i ovoga puta i prava je sreća da niko nije životno stradao.
Na utakmicama reprezentacije BiH najvatrenije pristalice okupljene pod imenom “BH fanatikosi” i dalje crtaju mete na čelima, uglavnom, reprezentativcima i članovima Saveza koji pripadaju srpskom narodu. U bezbroj puta do sada se pokazalo da su “fanatikosi” pre paravojna formacija nego navijčka grupa, jer su u prošlosti izazivali mnoge nerede, kako na tribinama tako i na protestima na ulicama Sarajeva i Zenice. “Krovni” Savez se zbog njih naplaćao kazni i kazni prema UEFA i FIFA. U septembru 2010. godine otišli su preko crvene linije, u Luksemburgu su fizički napali Bogdana Čeku, srpskog člana tadašnjeg Predsedništva Fudbalskog saveza BiH, slomili mu jagodičnu kost i povredili desno oko. Za ovaj napad nikad niko nije odgovarao.
-Napadači su bili u majicama na kojima su bila obeležja navijačke grupe “BH fanatikos” - izjavio je tada Bogdan Čeko.
Fudbalski stadion, bez obzira gde se nalazio, ko na njemu igrao, najbolji je odraz i precizni pokazatelj stanja duha društva i (ne)zadovoljstva određenog etničkog kolektiviteta. Patriotizam je lična stvar svakog pojedinca, ali i pravo izbora.
Zaista je Nobelovac Ivo Andrić bio u pravu kada je konstatovao: “gde prestaje logika, nastaje Bosna i Hercegovina”. Napisano davno, za sva vremena!

Mamić: Želim finale Hrvatska - Srbija

Nakon uspeha reprezentacija Hrvatske i Srbije oglasio se i legendarni Zdravko Mamić iz zapadne Hercegovine:
-Moj stav je uvek isti. Dok se mentalitet ljudi na ovim prostorima ne promeni i dok na utakmice Dinama, Partizana, Zvezde, Hajduka ne gledamo kao na sportski događaj, do tad ne želim da igramo protiv srpskih klubova ili protiv Srbije. Ne želim da budem učesnik niskih strasti, meni je lepše da navijam za Hrvatsku, a onda posle toga da navijam za Srbiju. To je tako, šta ću ja sad paliti s “dajte mi Srbe”, “dajte da im mi pokažemo”... To je za primitivce. Ovako je lepo i atraktivno za priču i da se piše o tome, ali ja ne mogu tako da mislim ljudima koje poštujem i volim. Želim da se mi sretnemo u finalu Svetskog prvenstva! Ili što dalje, bez demagogije. Ako se već moramo sresti, onda neka bude pri kraju. Puno sreće i sve čestitke Piksiju, reprezentaciji i celoj Srbiji na plasmanu na Svetsko prvenstvo.

Nikad u Srpskoj i Herceg-Bosni

Fudbalska “A” reprezentacija BiH nikada u svojoj 26 godina dugoj istoriji nije igrala na jednom od stadiona u Republici Srpskoj ili nekadašnjoj Herceg-Bosni. 
“Ljiljani” su igrali u Sarajevu (Koševo i Grbavica), Tuzli, Zenici i Bihaću, a od 23. maja 2002. godine kada je Savez ujedinjen “Zmajevi” (promenjen nadimak reprezentacije) nastupali su uglavnom na tri stadiona: Koševo, Grbavica i Bilino polje. 
Inače, Fudbalski savez BiH je prvo primljen u FIFA 1996. godine, pa tek onda u svoju matičnu organizaciju UEFA 1998, i to kada je kontrolisao samo jednu trećinu teritorije i kada ga je predstavljao samo jedan narod iz “Dejtonske zemlje”.

SLAVKO BASARA/Sportski žurnal