Blago Modriči, ali i svima nama, što imamo takvog lafa života, te reportera, i novinskog i radijskog, kao što je „Žurnalov“ Slađan Jeremić.

Ali, i takvog čoveka!

Na kup utakmici Modriča – Sarajevo (1:4), kao oficijelni spiker, uoči susreta, na popunjenom stadionu „Dr Milan Jelić“, u vazduhu se osećala čudna atmosfera gde je samo iskra trebala pa da plane nova nevolja bh fudbala, pozvao je svojim prepoznatljivim glasom da ga mnogi povezuju s legendarnim Markom Markovićem sugrađane da dočekaju i pozdrave igrače Sarajeva, dvostrukog šampiona Jugoslavije, kad je šampion valjalo biti pokraj Zvezde, Partizana, Dinama i Hajduka, danas jednog od vodećih klubova u BiH sa brojnim šampionskim i titulama pobednika kupa. Klub čiji su dres nosili takvi ljudi i takvi fudbalski majstori poput Asima Ferhatovića Haseta, Safeta Sušića, Miroslava Ćire Blaževića, Svetozara Vujovića, Boška Antića, Ibre Biogradlića, Faruka Hadžibegića, braće Musemić, braće Božović…pominjao je dalje po imenice sve majstore šampionskog tima iz 1967.i 1985.godine, a dok je sve to Jeremić zborio , prvo tiho a potom frenetično, stadionom je odjekivao aplauz.

Bila je to, istovremeno, Slađina poruka njegovom, a i svih nas, prijatelju – bratu koji je pre 14 godina otplovio u svoje večno more, a u naš večni nezaborav, čuješ li nas Milane Jeliću?!

Bio je to, istovremeno, i vapaj Slađana Jeremića upućen svima u BiH da se prizovu pameti i oljude, jer zlo je prekrilo i izjeda iznutra i tako lepu igru kao što je fudbal. Odjek njegovih reči bio je moćan, probudila se uspavana bh savest, zahvalnost i Slađanu i Modriči uputio je i FK Sarajevo, portali federalnog Sarajeva utrkuju se u porukama pohvala. Nikad nigde nego vašem reporteru Slađan nije ispričao da je svojevremeno kao reporter na utakmici na Koševu, kad su se u gotovo ratničkoj atmosferi sastali BiH i SR Jugoslavija, a on do kraja korektno prenosio taj susret, napuštajući Koševo od razularene mase dobio je niz pogrda i malo veći kamen u glavu. Velike dase umeju da praštaju!

I, tako!

Ljudi, budimo ljudi! Dužni smo to i onima kojih više nema, a bili su, i sami smo to uvideli, i bolji i čestitiji nego mi. Možda nas taj dug i spasi u našem izbavljenju.

Samo sutra živi večno!

Sportski žurnal