Zoran Kiza Milinković

Zoran Kiza Milinković se vratio u svoj Borac. Treći put. Kažu da je treća uvek sreća! Istakao je to, s velikom nadom, i sjajni stručnjak, nekadašnji trener Partizana koji je s crno-belima bio šampion Srbije. Sada taj isti uspeh želi da ostvari sa svojim Borcem, da Banjaluci donese treći šampionski lovor u Premijer ligi BiH, posle Vlade Jagodića i Marka Maksimovića.

Dete je Partizana, ali se afirmisao u Mladosti iz Petrinje, potom je stigao u Borac i nastupao za crveno-plave u sezoni 1992/93. u Prvoj ligi SR Jugoslavije, kada su Banjalučani odlukom UEFA i FIFA dobili “zeleno” svetlo da kao jedini klub van teritorije nove zemlje, predstavnik Republike Srpske, igra u Prvoj saveznoj ligi sa klubovima iz Srbije i Crne Gore. Ujedno, bio je to i temelj za uspostavljanje kasnijih specijalnih i paralelnih veza Srbije i Republike Srpske koje su “overene” i u Dejtonskom sporazumu.

Nastupao je Kiza još za Vojvodinu, Mogren iz Budve, niški Radnički, mađarski Honved, Tosu iz Japana, belgijski Varegem, francusku Nisu, nemačku Hanzu Roštok i kiparske klubove Anortozis i Doksu. Gde god je bio ostavio je upečatljiv trag i rado je viđen kao gost u pomenutim klubovima i zemljama.

Za vreme građanskog rata u BiH bio je pokretač akcije da fudbaleri Borca iz Beograda i Valjeva, gde su bili stacionirani i trenerili, odnosno igrali utakmice, dođu u Banjaluku i sedam dana treniraju na Gradskom stadionu. Tada je bio strah putovati koridorom, pogotovo kod Brčkog, uz Savu, ali je Milinković insistirao kod uprave kluba, predsednika Anđelka Grahovca i direktora Tome Marića da Banjaluka mora i treba da vidi svoje heroje, upozna igrače Borca, između ostalih: Vinko Marinović, Goran Đukić, golman Saša Ilić, Slaviša Čula, Veselin Kovačević, Branko Kovačević… 

Dolazak igrača Borca u Banjaluku, po nagovoru Kize Milinkovića bio je prvorazredni događaj u tada ranjenoj Banjaluci, zabrinutoj zbog ratnih strahota. Igrače su u Gospodskoj ulici dočekivali i pozdravljali sugrađani, tražili autograme, fotografisali se… Ekspedicija banjalučkog velikana prisustvovala je i liturgiji u hramu Svete Trojice, nedaleko od Gradskog stadiona. Sve je to danas istorija.

Međutim, kada je drugi put dolazio u svoju Banjaluku krajem avgusta 2017. godine ambijent nije bio sjajan, a Milinković je dočekan “na nož”, kako od novinara na konferenciji na kojoj je zvanično predstavljen, tako i od pojedinaca iz uprave kluba. Nije mu bilo lako, davao je maksimum, trošio veliku količinu energije, i morao je da odstupi već u novembru. Samo su retki verovali u njega, kao čoveka i kao trenera. Nažalost, hajka je urodila plodom.
Kiza je na dostojanstven način napustio svoju Banjaluku, uz poruku: “vratiću se jednog dana u svoj Borac koji volim kao i Banjaluku u kojoj imam prijatelje i braću!” Nije bilo nikakve sujete.

Pre nekoliko dana je ponovo došao u grad koji poredi sa rodnim Beogradom, u klub koji nosi u srcu kao matični Partizan! U međuvremenu Borac je narastao, a Milinković sakupio energiju za novi izazov. I klub i trener čekaju da se poklope sve kockice.

Na redu je treća epizoda Kiza i Borac!

Slavko BASARA/Sportski žurnal