Bilo je ovo u početku korona prvnstvo. Kasnije, kako je vreme odmicalo, korona je bila "malo dete" za sve ono što se događalo na utakmicama, pre i posle!

Hroničari će ovo ubeležiti crnim slovima, analitičari će tražiti razloge u dubini naših karaktera, a ljudi koji primaju pare da vode ovo prvnstvo, da sude, kontrolišu, bivaju delegati, moraće da se pogledaju u "zrcalo" stave prst na čelo i vide šta će i kako će!

Verujem da će prvo pogledati tabelu! Nadam se da će se upitati, kako to da se dogodi da se fudbalski centri Čačak, Leskovac, Pirot, Kraljevo,Vranje, Kruševac, da dodam i Zemun gde je lopta "pukla" poodavno, nađu ispod crte!

Kako, da se gore, držeći se čvrsto za ruke nađu Kabel, RFK Grafičar, Žarkovo, IMT, Radnički Sremska Mitrovica, Dobanovci, Pančevo. Kapa dole, Kragujevčanima, Lazarevčanima i Loznici. I vrednosti i tradicija i sve ono što može da sačuva fudbal!

Ako će biti onako kako su rekli na početku, svi pobrojani od Čačka j(t)užnije, plus Zemun, od jeseni bauljaće u nekim ligama gde će biti mnogo, mnogo teže. Ovih sedam gore će se ponovo "gospodariti" i nastaviti na isti način čuvajući "zadnje delove fudbalskog tela"!

No dosta o toj vrsti fudbala.

Ova koju smo gledali na, u ovom trenutku možda najboljoj travi ne samo u ovoj Ligi, dobila je prelaznu ocenu. Najpre, trebalo se diviti fudblerima Dragana Perišića i Bobana Cenića što su imali snage i volje da se bore, da trče, da se nerviraju, želeći da se nadmeću.

Momci svaka čast.

Utakmica bez grubog faula, utakmica velikog poštovanja i nadigravanja. U ovaj meč, poštenim suđenjem uklopio se i zaslužio sve pohvale jagodinac Borko Mijajlović sa svojim pomoćnicima Milošem Mitićem  Aleksandrom Govedarovićem. Bravo.

Kako je lepo videti vitešku igru i pošteno suđenje. Makar na kraju i makar i ne toliko bitno. Ali sportski !

Mnogo bolja igra domaćih u prvom poluvremenu, rezultirala je golom Marka Đođieskog. Posle centaršuta, gužva u petercu, pokusao je Kostić Milutinović u padu, odbila se lopta do Đođievskog koji je ubacio u mrezu.

Bilo je prilika. Imali su ih više domaći. Izdvajam dve.

U 36. minututu mladi centarfor je postigao gol koji je veoma dobri sudija Mijailović poništio na intrvenciju pomoćnog arbitra. U 39. minutu Filip Tolić majstorski šutira iz slobodnog udarca, lopra upućena u "dvedeset" Miodrag Mladenović, golman gostiju je fenomenalno intervenisao. Ivanović je zbog povrede leđa napustio teren u 30. minutu.

U nastavku, fudbaleri u jarko crvenim dresovima, gle čuda, bolji su bili čitavih pola sata. Tada je Ivan Dokić, (skoro Radnički nije imao ovako, dobrog golmana, mladog, rodjenog 2000. godine) sačuvao svoj tim!

Treba kazati, s nekoliko intervencija, Dokić je po ko zna koji put ovog proleća spašavao Radnički. Finiš je pripao Piroćancima. Bilo je prilika, ali se ništa nije promenilo .

Prvi, po običaju izjave trenera. Boban Cenić je, kao i Perišić, uzeo vruć krompir. Radio je pošteno, s nedovoljno iskustva. 

Dragan Perišić je u trenutku, kada je teško bilo biti trener Radničkog, došao iz Beograda i časno se nosio sa svim mukama. On i njegovi fudbleri bili su pravi junaci. Šta su sve istrpeli za divljenje je.

Posebno divljenje fudbalerima pirotskog tima. Gazili su ih, otimali, svirali im penale. Padali su u poslednjim trenucima, ali su istrajali i bili sportisti, momčine. Divni mladi ljudi. Na izlasku iz svlčioice, nisu delovali samo umorno. Na njihovim licima video sam izraz neke, da li tuge, razočarenja. Ne volim rastanak.

Nije mi bilo lepo ni dok sam se pozdravljao sa njima. O tome ću tek piati. Surovo je to, da administrativac nije čekao, već im je onako još uvek umornim, vrućim posle meča, gurnuo u ruke papire za raskid ugovora.

Sačekaj bre dan! Neka se deca odmore. Tamo u prostorijama. Skuvaj im kafu, sipaj sok, popričaj sa njim. I odlasci, način kako neko odlazi i to se pamti. Evo kako su izgledali.

To je za kraj!

Možda i najava ili uvod u sve ono što će tek biti rečeno o Klubu bogate tradicije koji su neki ljudi poslednjih godina dobeli na ivicu strvine.