Da li je dozvoljeno da ne budeš nalik ni na koga drugog i da tražiš toliko malo za sveopšte dobro, ako jeste…
Čekam dan, može i noć, nemam ništa ni protiv jutra, kad će mi neko, ma ko on bio, argumentovano objasniti zašto su u ovom vremenu kad su mnoga stvaralaštva stigla do najvećih dostignuća, ljudsko znanje je na dlanu, a bitange i prevaranti toliko traženi i hvaljeni, čak i u prelepoj igri kao što je fudbal, uz duboko izvinjenje onima drugima!

Ima nade!

Zbog toga povratak na ovdašnju veliku scenu trenera Velimira Baje Stojnića predstavlja satisfakciju za sve one koji fudbal doživljavaju kao sportsku čaroliju, nadmetanje umeća i talentovanosti, ispunjava zadovoljstvom ogromne armije poštovalaca. Fudbal je danas unosan menadžerski posao, u njemu se “valjaju” ogromne pare, igrači su sjajno plaćeni, postao je svojevrstan rokenrol… Nemam ništa protiv, ali u tom celom procesu moraju biti jasna i precizna pravila igre, a da li su!?

Sveopšta filozofija ovog doba – odmah i sada – od najranijih, dečijih uzrasta, do svetskih asova, od trenera početnika koji bi preko noći i po svaku cenu želeli na sami vrh, ista filozofija važi i za novostvorene fudbalsko-sportske radnike. Ova igra takav rezon ne priznaje, on se ponegde na tren može pokazati kao uspešan, ali dugoročno to je tragična priča bez kraja i početka. O svemu ovome, na svoj način, nedavno je govorio slavni Aleks Ferguson, pre njega ko zna koliko puta slušao sam legendarnog Miljana Miljanića, suština je ista – fudbal traži postupnost i apsolutnu posvećenost, sve što stigne preko noći ne dočeka ni jutro!

Eto, zbog toga me je obradao povratak Velimira Baje Stojnića. Istrajava u poslu kojem je posvetio celi život, prvo kao dobar fudbaler, kasnije kao trener koji obećava, stvaralac i vaspitač od najmlađih kategorija, do seniora i reprezentacija, u BSK-u, Borcu, Rudar Prijedoru, Kozari, Krupi, kadetskoj selekciji BiH, omladinskim i seniorskoj selekciji Republike Srpske… Kao nagrada te i takve životne posvećenosti i njemu i igračima Krupe – od koje je porodica Ilić sa saradnicima, bez slikanja, paradiranja i hvalisanja, stvorila moćan klub, bezprekorno organizovan, u kanjonu nadomak Banjaluke gde je Vrbas najborbeniji, svojevrsno “balkansko fudbalsko čudo” – stigla je pobeda na Grbavici u Sarajevu protiv Željezničara ravna senzaciji. Ali, ne kažu badava da je Bog jedino stvorenje koje ljude upozorava, ili pomaže, a da ne mora ni da postoji, pogotovo u vremenu kulta bahatosti!
Ipak! 

Fudbal je, pre svega, prelepa igra u kojoj se i gubi i dobija, uspinješ se i silaziš, ali uvek na kraju život pobeđuje, ne govori li to i primer Krupe i Velimira Baje Stojnića?

Sportski žurnal