Miroslav Miro Janjanin, znani banjalučki kanautor, objavio je CD, sa svojom, isto tako, znanom grupom “Viteški ples”, uz Miru čine je Siniša Tomić i Nebojša Tica, album se zove “Dar”, svojim dizajnom i sadržajem oduševio je ovdašnje ljubitelje muzike, ali i sporta, jer je popularni Miro autor brojnih himni ovdašnjih klubova, potom kultnih pesama: “Ovo je moj grad”, “Vilo bela”, “Za ljepšu Srpsku”, “Kakve suze tebi trebaju”…

Jednostavno, pevaj Miro, sve te sluša!

Za muzičko stvaralaštvo Miroslav Miro Janjanin dobio je najveća priznanja: Aprilsku nagradu Grada Banjaluka i visoki orden predsednika Republike Srpske. Sve je započelo u tinejdžerskom dobu.

Njegova generacija, s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina veka iza nas, posebno ona gimnazijalaca slavne “Realke”, pripadali su sportu od glave do pete, jer su im profesori fizičkog vaspitanja bili golman sveta Abas Arslanagić i trofejni trener Pero Janjić, obojica nosili dres Rukometnog kluba Borac. Vreme je to i kad Bokserski klub Slavija, predvođen “magom” Sredojom Zekanovićem na veliku scenu izvodi Marijana Beneša i Radovana Bisića, prvi ovenčan evropskim i svetskim lovorikama, a drugi evropskom slavom, njihov vršnjak je i bokserski olimpijski šampion Anton Josipović. Onda Fudbalski klub Borac, predvođen Zoranom Smileskim, Abidom Kovačevićem, Marijanom Jantoljakom, Muhamedom Ibrahimbegovićem… igra u evropskim kupovima, pobeđuje Anderleht, tada svetskog velikana, predvođenog velemajstorom Robijem Rensenbrikom…

Bilo je to i doba vrhunske ženske košarke, Slađana Golić i Mersada Bećirspahić osvajaju olimpijsko srebro i bronzu, Banjaluka je bila domaćin velikih šahovskih turnira na kojima su igrali Tigran Petrosjan, Boris Spaski, Anatolij Karpov, Bora Ivkov, Ljubomir Ljubojević, Gari Kasparov… bicikliste, a kasnije automobiliste, je predvodio Tanasije Kuvalja, kajakaše Zlatan Ibrahimbegović…

Koliko god pisali, ili govorili, još toliko će ostati nenapisanog i nerečenog; Banjaluka je bila sportsko čudo, možda i prvi sportski grad Jugoslavije u odnosu na broj stanovnika.

Otuda da je moj junak Miro Janjanin započinjao mnoge sportove, na kraju se opredelio za muziku, “žicu” nasledio od oca Dušana, ali ljubav prema sportu ispoljio je kroz brojne balada i sportske himne i koračnice.

O svemu ovome pričam s Mirom Janjaninom, listamo ovdašnju sportsku prošlost, uz sjajne pesme s njegovog najnovijeg CD-a: “Nikada”, “Ona ili on”, “Put bez povratka” i “Ko sam ja za tebe”, slušamo i moju pesmu nad pesmama, Miro je u toj numeri bio u punoj formi - “Vilo bela”.

Ne kaže se badava da su pesnici, a Miro je baš to, nepriznati zakonodavci sveta, u ovom slučaju i prelepog grada Banjaluka, s njima oduvek sanja celo čovečanstvo!