Teatar apsurda, kad uporedo idu fudbal i skijanje, predstavlja sportsku umetnost najbližu životu.
Onda se klupko odmotava… 
Prošlost nikad nije prošla, ona je, kroz vreme i događaje, postala istorija, koja je uvek bila i učiteljica života, makar su ljudi, vreme i događaji hiljadu puta potvrdili da ima i dobrih i onih drugih učiteljica.
Takva je i banjalučka prošlost, ispisana iz pera Aleksandra Šimunovića s odrednicom “Skijaši Starčevice”, priču kroz koju putuju mali i veliki sportski junaci, gotovo kroz dva veka, u trajanju od blizu stotinu godina.
Odrastajući u prekovrbaskom kraju, kad su ga zvali Mejdan, Peti kvart ili Obilićevo, nadomak brda Starčevica, mnogo toga sam video i upamtio, od, za nas, majstora skijanja Omera Mrakića Duma, Ishaka Salame, Enesa Jelače, Miroslava Kuđerskog Babina, Nede Vranješa, Tihe Crnomata, Ide Hadžidedića… koje smo bodrili dok su jurili padinama. Oni su obeležili jedno banjalučko doba i ispisali istoriju grada koji je od varoši sa dvadesetak hiljada ljudi do malog-velikog srednjoevropskog grada postao znan, a danas na tom prostoru od podnožja Starčevice do desne obale Vrbasa živi gotovo 100.000 ljudi, grad u gradu.
Na direktan i indirektan način upravo o tome, kroz razne priče, piše Aleksandar Šimunović, i sam zaljubeljnik u Banjaluku, a pogotovo u skijanje i Starčevicu. Svoju snažnu emociju on i ne krije, šta više nosi ga strast – ako ljubav nije i mala ludost, onda nije ni ljubav! Ili još očiglednije – ko nikad nije voleo, nikad nije ni bio srećan. 
Tako su se i množile stranice jedne nove “banjalučke priče”, o Starčevici i njenim skijašima, o mladosti jednog grada, kroz više generacija; jer… prošlost nikad nije prošla, ona je postala istorija sa malim i velikim istinama, prepletena legendama i mitovima u kojima, uz već pominjane, svoje mesto imaju i narodni heroj Drago Mažar, bio i predsednik Fudbalskog kluba Borac, doktor profesor dečije književnosti Fadil Bukić, jedan od najuspešnijih trenera Fudbalskog kluba Naprijed, utemeljivač ovdašnjeg sportskog novinarstva Limun Papić i mnogi drugi koji su u gradu Banjaluci svojim stvaralaštvom ostavili izuzetno duboke korene. Ustvari, skijaški klub Starčevica i Fudbalski klub Naprijed, bili su mezimče prekovrbaskog kraja, izborili su sebi mesto u velikoj sportskoj porodici Banjaluke, i to posebno mesto. Cele familije pripadale su sportskom pokretu: Sabljići, Jusići, Bećirbašići, Plićanići, Vranješi, Krivokuće, Stankovići, Bajrići… bili su dobri skijaši i odlični fudbaleri, ili dobri fudbaleri, a odlični skijaši. Tako se i pamte i u pričama već postali legenda. 
Uz zaokruženu priču o sportu i mladosti prekovrbaskog kraja posebno mesto ima i bioskop “Vrbas”, društveni dom u Maloj čaršiji, kupališta “Plaža” i “Abacija”… nikad kraja sećanjima.
I tako!
Bilo jednom na banjalučkoj Starčevici i ostalo da se pamti i prepričava, baš kao u narodnim pričama i pesmama.