Nastavljamo našu priču sa kapitenima Fudbalskog kluba Inđija o sada već godini iza nas. Taj sagovornik nam je Nemanja Bosančić koji je praktično ponikao u zeleno-belom klubu prošavši sve uzrasne kategorije iako nije rođeni Inđinčan, nego je stigao iz Niša. Za Nemanju prošla 2018-ta i sam početak ove kalendarske nije ništa dobrog donosio ovom igraču lucidnih poteza. Dva preloma ključne kosti u vrlo kratkom periodu, a samo godinu dana pre toga je sve počelo sa prvim prelomom tada u crnogorskom prvoligašu. Naravno pre svega nas je zanimalo kako on sada vidi neprijatan period iza sebe,
“Tačno tako. Prvi deo prošle sezone je bio težak period za mene. Imao sam ta dva preolma kosti na istom mestu. Na kraju mogu biti zadovoljan kako sam se vratio. Verovao sam u to da ću moći da se vratim na teren. Nije toliko strašna povreda za fudbalera, ali svakako da nije bilo prijatno u tom periodu kada sam bio povređen. Odvojen od ekipe i treninga. Tako da sam ulazio malo sporije u ritam. Ali, mogu na kraju biti zadovoljan kako se sve završilo što se tiče mene“.
Posle sećanja na neprijatne životne trenutke Bosančića, sa njim smo se i potsetili puta zeleno belih ka Super ligi Srbije kroz baraž, plasman u četvrtfinale Kupa Srbije, igranje u eliti, a o tome jedan od kapitena zeleno belog tima ističe sledeće,
“Slažem se sa Vama. Jedna od najuspešnijih godina za Fudbalski klub Inđija. Ušli smo u Super ligu. Sasvim dobro i solidno započeli takmičenje. Potom je bilo turbulencija. Ne toliko loših igara, već koliko rezultatskih loših utakmica. Usledila je promena trenera. Neka nova energija. Nastavili smo sa korektnim i dobrim igrama i na kraju donekle smo uspeli da izvučemo tu sezonu. Da budemu tu blizu za hvatanje priključka sa ostatkom ekipa iznad nas na tabeli. I očekujem da u nastavku sezone obezbedimo opstanak“.
Bosančić je na kraju imao i poruku svojim saigračima,
“Želim da im poželim lep i ugodan odmor. Da svi napunimo baterije za ostatak sezone. Jako bitnih prvih par utakmica. Da započnemo dobro i da kao što malo pre rekoh, obezbedimo opstanak“.