Sport u Srbiji je ima i dobrih i loših strana. Dobra su vaterpolisti a reprezentativni fudbal je ona loša strana sporta u Srbiji. Međutim, ukoliko ne bude pameti, ostaće nam samo ta loša strana.

Foto: Vaterpolo savez Srbije

Čim fudbaleri ostvare neku malo važniju pobjedu, kreće priča o nacionalnom stadionu vrijednom stotine miliona. Sa druge strane, u vaterpolo se gotovo i ne ulaže. Klubovi nam jedva preživljavaju i u budućnosti bi moglo biti problema ako se ne povuku pravi potezi.

Država Srbija treba prestati ulagati u fudbal. Da se ne lažemo, Srbija nikada nije bila fudbalska zemlja i neće nikada ni biti. To što mi sebe busamo da smo ''evropski Brazilci'' više je odraz našeg nerealnog mentaliteta. Mi ni po igri ni po rezultatima nikada nismo ličili na Brazilce. Uvijek je nama igra bila manje više ista. Bez neke lepršavosti i ljepote. A rezultata tek nije bilo.

U fudbal se ulagalo dosta i ulaže se. Daju se prilično dobri uslovi reprezentaciji. U klubovima nije idealno, bar ne u svim. Ali to nije opet do države. Sami rukovodioci klubova trebaju voditi računa o klubovima, kao i lokalne sredine iz kojih ti klubovi dolaze. Međutim, dobre uslove reprezentacija nikada opravdala nije. Mlađe kategorije nisu tu da donose rezultate nego da stvaraju igrače za budućnost. Budući da mi želimo rezultate i sa mlađima, često ih dobijemo ali u budućnosti nemamo ništa. Sve se radi bez ikakve logike i jasnog plana a pare se troše.

Sa druge strane imate sportove koji tavore i idu na dnu a donijeli su toliko radosti našem napaćenom narodu. To je prije svih vaterpolo. Pa faktički nekma takmičenja da momci nisu uzeli medalju. Faktički se u 7-8 godina omakne jedno takmičenje da ne uzmemo medalju.

A u kakvim uslovima rade klubovi ? U očajnim. Koliko je stanje katastrofalno govir najbolje primjer Zvezde. Prošlog ljeta dobili su specijalnu trogodišnju pozivnicu a Ligu Šampiona ali su morali odustati i naredne sezone neće igrati elitno takmičenje. Razlog su naravno finansije.

A tako je i sa ostalim klubovima. Partizan je u katastrofalnom stanju i živi da jedva preživi. Šabac je neka solidna priča u nastajanju ali je pitanje koliko dugo će i oni finansijski moći gurati cijelu priču. Radnički Kragujevac ima zdrav projekat sa samo igračima iz vlastitog pogona ali daleko je to od sjaja koji je Radnički imao prije par godina. Takođe, Vojvodina je u velikim problemima a da ne govorimo da Bečej više i ne postoji a bili su nekada prvaci Evrope.

Džaba je nama osvajati sve u vaterpolu ako se klubovi ugase. Nakon Tokija reprezentacija će doživjeti smjenu. Nije to javno nigdje rečeno ali je realno da se iz reprezentacije povuku Prle, Fića, Duško Pjetlović, Aleksić možda i oba golmana. Naravno, ima u ekipi i dosta onih koji su već uvedeni u sam sistem i koji će biti vođe ekipe u narednim godinaa. To su Mandić, Rašević, Ranđelović, Vico, Stojanović i ostali.

Ali da bi dugoročno bili dominantni u vaterpolu, država se mora dozvati pameti. Samo kada bi na pet godina prestali ulagati u fudbal i te pare usmjerili u vaterpolo, klubovi bi nam mogli sebi stvoriti odlične uslove. Ti uslovi bi u budućnosti izrodili neke nove Prlainoviće, Pjetloviće, Filipoviće i ostale. Kao što je već rečeno. Džaba se ulaže u fudbal. Srbija nije i nikada neće biti fudbalska velesila. U vaterpolu je zato najbolja na svijetu a da bi to ostalo tako, potrebno je na pravi način rasporediti sredstva namijenjena za sport. Ne treba nam mnogo. Samo nam malo mozga i zdravog razmišljanja treba.....