Kad je pred kraj sezone povreda na duže vreme od terena odvojila mladog reprezentativca Miladina Stevanovića, u Upravi Čukaričkog su bili prinuđeni da reaguju, s obzirom da je na poziciji desnog beka ostao samo mladi Stefan Veličković, a da će klub nastupati na tri fronta, u Superligi, Kupu Srbije i kvalifikacijama za ligu Evrope. Rešenje je brzo pronađeno, izbor je pao na Nikolu Ćirkovića, koji je imao odličnu sezonu u Voždovcu. Momak rođen u Priboju pre 27 godina brzo se uklopio sa novim saigračima, a za početak je pričao o svojim fudbalskim počecima.

- Krenuo sam u fudbalskom klubu Stari grad u rodnom Priboju, odakle sam prešao u FAP. Tu sam bio u mlađim kategorijama, ali sam brzo otišao u Čačak, gde sam završio i srednju školu. Posle staža u kadetima i omladincima Borca, nisam potpisao ugovor sa njima, s obzirom da je predlog bio na šest godina, a da krenem sa pozajmicama. Dobio sam ponudu Metalca, a u Gornjem Milanovcu sam odmah proigrao, proveo sam tamo pet prelepih godina. Prve dve smo igrali u Super ligi, potom tri u Prvoj ligi Srbije, a te poslednje vratili smo se u elitu – kazao je Nikola Ćirković, koji je potom naglasio da mu je tada pozicija desnog beka bila prilično strana: 

- Igrao sam tada na pozicijama krila i špica, jedne sezone sam čak bio i drugi strelac lige, postigao sam 30 golova. Iz Metalca sam kratko otišao u beloruski Minsk, odakle sam se vratio u Srbiju, izbor je pao na Voždovac. I tu sam se dugo zadržao, četiri godine. Počeo sam na poziciji krila, a potom se poklopila situacija da nismo imali bekove, te me je tadašnji šef pitao mogu li da pomognem. Srećom, tada je bio i selektor Muslin na tribinama, a odigrao sam odlično. Posle sam odigrao još dve-tri utakmice koje je on ispratio, pa sam dobio i poziv za mečeve reprezentacije protiv Katara i na gostovanju u SAD-u. Čak je i Voždovac promenio formaciju u jednom trenutku, da bih se ja što bolje uklopio i zaigrao kako treba u reprezentaciji. Bila je to dosta dobra sezona za mene, iako klub nije uspeo da uđe u plej-of. Ovo mi je treća godina na poziciji desnog beka. Takva mi je genetika, a i navikao sam tokom karijere, da mogu da se „ponavljam“, uz osećaj da mogu da napadam prostor, koji me je pratio dok sam igrao u špicu i na krilu. Pronašao sam se na toj poziciji.

Na kraju četvrte sezone u Voždovcu, po isteku ugovora dok je čekao inostranu ponudu, Ćirković je dobio poziv sa Banovog brda.

- Zahvalio bih se i Voždovcu, koji me nije pritiskao oko produžetka ugovora, već su mi dozvolili da sačekam inostrani klub. Bilo je samo obećanja „za preko“, dok nije stigla ponuda Čukaričkog. Tada sam se za pet minuta dogovorio sa Vladimirom Matijaševićem i Nenadom Mirosavljevićem. Čak se posle i pojavila opcija za inostranstvo, ali nisam želeo da razmišljam o tome, s obzirom da sam dao reč Čukaričkom.

O novom klubu Ćirković je imao samo reči hvale:

- Veoma dobro sam se uklopio u sredinu, kvalitetni su igrači, odlični momci, klub je vrlo dobro organizovan. Velike su im ambicije, to je ono što mi je takođe bilo veoma važno. Imao sam sreću tokom karijere, nije bilo nikakvih problema u Metalcu, Voždovcu, sada sam došao u još jednu „zdravu“ sredinu.

Posle deset dana u dresu Čukaričkog, Ćirković je istakao pre svega balans između nekolicine starijih i mnoštva mladih igrača.

- Sve je sjajno, dobro smo trenirali na Banovom brdu i na Lokomotivi, sada smo na Pohorju, imamo odlične uslove, odlične terene. Ekipa je pozitivna, lepo je sklopljen balans između generacija. Meni se iskreno sviđa što mladi igrači dobijaju šansu, a to je posebno izraženo u Čukaričkom, dok im stariji daju maksimalnu podršku, a to je retkost u srpskom fudbalu. Trudimo se svi da što pre prihvatamo zamisli šefa Veselinovića, kako vreme prolazi, sve je bolje.

Ćirković je poželeo i što brži oporavak „konkurentu“ na poziciji desnog beka Miladinu Stevanoviću.

- Klub je tražio igrača koji može odmah da igra na toj poziciji, dok se Miladin ne oporavi. Meni je takođe značajno da ću imati priliku da igram, a kad se on oporavi, želim mu da nastavi tamo gde je započeo.

Kratko je Ćirković prokomentarisao i žreb za prva dva kola kvalifikacija za plasman u Ligu Evrope.

- Banants nam je iskreno još uvek nepoznanica, što se tiče igračkog kadra, stila igre... Ali, ima vremena za analizu, sada je najbitnije da se mi dobro spremimo. Svakako da smo od Jermena kvalitetniji, no to treba opravdati na terenu i plasirati se u drugu rundu. Smatram da nam je žreb i za ovo kolo bio dobar i da sa Skandinavcima može da se igra. Eto, možda Čukarički po prvi put u istoriji stigne i do trećeg kola kvalifikacija za ligu Evrope.

Čukarički će se susresti za velikim izazovom na početku sezone, s obzirom da će za razliku od većine drugih klubova, igrati po dva meča nedeljno.

- Možemo da izguramo u tom ritmu, samo da nam čitava ekipa bude u formi, sigurno će biti malo i rotiranja zbog toga što odmah startujemo na dva fronta. Vidim da se dosta timova pojačava, eto na primer Vojvodina i Napredak sklapaju dobre sastave. Tu su standardno Crvena zvezda, Partizan, niški Radnički, Mladost iz Lučana, možda Voždovac, uz naravno Čukarički. Svake sezone bude i po jedno-dva iznenađenja, pojave se timovi koji nisu bili među favoritima, a domognu se plej-ofa. Što se tiče Čukaričkog, ambicije su da se ponovo izbori plasman u Evropu, možda da se i napadne treće mesto. Ove sezone nema polovljenja bodova, svaki meč će biti daleko vrendiji. Uslovno rečeno, imamo dobar raspored na početku, ako uspemo da uhvatimo dobru formu, biće nam mnogo lakše, sa mnogo samopouzdanja ćemo ulaziti u nastavak sezone – optimista je Ćirković.

Na kraju, Ćirković je pohvalio i svog cimera na Pohorju:

- Luka Luković je malo zaljubljen u telefon. Šalim se, odličan je momak, pun harizme, veseo, uz sve to je i dobar igrač.